НЕЋЕ "све то народ позлатити". Нити народ то може, нити држава има толико пара, нити ране имају цену!

Опет, како тумачити нови Закон о правима бораца, војних и цивилних инвалида рата и чланова њихових породица чији је, како у Скупштини рече министар за рад Зоран Ђорђевић, "циљ да се исправи неправда према борцима из деведесетих година и правичније уреде њихова права".

Овим Законом се, рече министар, уводе нове категорије, као што је борачки додатак и за оне који нису задобили телесна оштећења, а предвиђена је и широка лепеза нових права и могућности које некадашњи борци могу да остваре: право на борачки додатак, на посебан пензијски стаж, право на борачку споменицу...

И, новим Законом, управо представљеним у Народној скупштини, сигурно је да држава неће "позлатити" борачке ране. Али, сигурно је и то - свима нам је био потребан државни печат на чињеницу да од пре неку годину више нисмо "држава губитника, агресора, криваца за катаклизму грађанских ратова на овим просторима".

Какве ће материјалне бенефите убудуће уживати борци и њихове породице, може се математички израчунати и вероватно није реч о великој суми новца. Али, повратак великог Б у именицу "борац" за будућност српског народа - нема цену. Немерљива је била и потреба људи који су ратовали деведесетих за једном оваквом "протезом" која ће им усправити кичму савијену после 2000. године.

Није за утеху и правдање пред овим људима, али Милунка Савић, Арчибалд Рајс, војвода Петар Бојовић, којег су млади комунисти усмртили 1945, пролазили су сличну голготу. Данас, кад нација "исповеда" свој "грех заборавности", набраја се предуги строј јунака којима се нисмо одужили. Нема оправдања, али у новом Закону има добре намере.