МОСКВА

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА


ДЕЛЕГАЦИЈА Српске правосавне цркве, предвођена патријархом Иринејом, стигла је у уторак у Јордан, где ће у среду бити одржан састанак поглавара помесних православних цркава посвећен решавању проблема нејединства православног света. На састанку сазваном на иницијативу поглавара Јерусалимске патријаршије Теофила Трећег учествоваће посланство СПЦ, у коме су, поред патријарха Иринеја, и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и крушевачки Давид. Српске архијереје, на аеродрому у Аману, у име домаћина дочекали су представници Јерусалимске патријаршије, међу којима и двојица епископа.

Према доступној агенди, црквени поглавари ће одржати само радни састанак у у Аману, а неће служити ни заједничку литургију. Овакав план сусрета скројила је листа учесника, али и намера да се мини-самит црквених поглавара ослободи од свих активности које могу да буду повод нових подела. Према доступним подацима, у самиту ће, поред патријарха јерусалимског, учествовати и првојерарси Руске и Српске цркве, а делегације ће послати Румунска, Пољска и Чешка православна црква. На скуп у Јордан неће допутовати васељенски патријарх Вартоломеј, александријски и антиохијски патријарх, нити поглавари Бугарске, Албанске, Грчке, Кипарске и Грузијске цркве.

Саветовање у Аману показаће и колико су православне цркве зависне од политике и ко су пријатељи Московске патријаршије. У Москви не скривају разочарање што на том скупу неће присуствовати и представници аутокефалних цркава које су донедавно сматране блиским, па се у коментарима истиче да су политичари још једном дали допринос јачању раскола у православљу.

Иницијативу о одржавању овог скупа изнео је јерусалимски патријарх Теофил Трећи још у новембру прошле године током посете Москви. Он је предложио сазивање неформалног саветовања посвећеног очувању јединства православног света. Неспорно је да постоји реална опасност даљег, знатно већег продубљивања раскола међу православним црквама. У Москви су пред скуп поручивали да се раскол може превазићи само уз помоћ поштеног и братског дијалога.

Цариградски патријарх Вартоломеј одбио је ову иницијативу, сматрајући да само он може да заказује овакве скупове. Поглавари Атинске архиепископије, Кипарске и Албанске цркве поручили су да неће доћи, јер су сагласни да је за сазивање оваквих сабора надлежан искључиво цариградски патријарх.

У Руској православној цркви истичу да су се представници САД умешали у процес признавања расколничке украјинске цркве, а сада праве притисак на друге аутокефалне цркве да признају ту одлуку. Амерички амбасадор у Атини је лобирао код атинског архиепископа Јеронима, после чега је отказао пут у Аман. Јавна је тајна да је под притиском страних центара моћи од учешћа одустао и албански патријарх Атанасије, који је донедавно био најгласнији заговорник међуцрквеног дијалога.


Ранији сусрет Кирила и Вартоломеја


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Подршка верујућој браћи у Црној Гори: Молебан у порти Цркве Пресвете Богородице у Сремској Каменици (ФОТО / ВИДЕО)


У Московској патријаршији тврде да је чак и овако окрњен скуп православних цркава у Аману важан као још један покушај да се спречи ширење раскола у православљу. Руска црква је већ прекинула односе са Цариградском патријаршијом, а по тој линији је дошло до поделе на оне који сматрају да цариградска патријаршија тј. њен патријарх нема право да самостално даје аутокофалност и на оне друге који мисле да је он за то овлашћен.

Грчки православни медији пишу да ће се ускоро повећати број православних цркава које ће признати аутокефалност украјинске цркве. Засад је то учинила Александријска патријаршија, Атинска архиепископија и Кипарска црква.

Овај процес одвија се уз активно учешће америчких дипломата који у црквеним круговима нескривено лобирају за патријарха Вартоломеја и круг грчких цркава. Своју политику после "украјинског случаја" проширују и на друге православне земље са циљом да смање утицај Московске патријаршије и изолују Русију. Истовремено, тиме се јача и амбиција патријарха Вартоломеја да постане "источни папа" и себи припише прерогативе да цркве проглашава независним, што је противно свим канонским принципима у православљу.


БЕОГРАД УЗ КАНОНЕ

У СУКОБУ између Московске и Васељенске патријаршије Српска православна црква изабрала је позицију ближу Москви. Оваква одлука у седишту СПЦ образложена је не жељом за приближавањем једном или другом православном центру, већ - придржавањем канона. Древни прописи предвиђају саборност, као предуслов доношења најважнијих одлука, а самостално преузимање ових овлашћења од стране једног патријарха (макар и васељенског) сматра се озбиљним канонским преступом.


УКРАЈИНСКА ФОРМУЛА

НЕСПОРНО је да ће формулом Петра Порошенка за формирањем државне цркве уз помоћ америчких политичара и тајних служби кренути и руководства у Скопљу и Подгорици. Засада цариградски патријарх Вартоломеј не подржава распопа Дедеића у Црној Гори, али претендује да се наметне као главни посредник у разговорима о будућем статусу православне цркве у Северној Македонији.