У Нишу је данас представљен оквир за израду "Стратегије образовања и васпитања до 2027", за област предшколског и основног образовања и васпитања, а министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић каже да стратегија предвиђа да од следеће године у 263 основне школе буде уведен једносменски рад.

Говорећи о осталим новинама које доноси Стратегија, Шарчевић је рекао новинарима да ће бити уведено много нових ствари, као што су учење ка исходима, међупредметне везе и интердсициплинарни модели који, како каже, доводе до пројектне наставе.

"Та настава је много занимљивија, деца дуже памте и знају да примене стечена знање", уверен је Шарчевић.

Када је реч о предшколском образовању, министар је најавио да ће први пут после 26 година бити уведен предшколски припремни обавезни програм за децу од 6 до 7 година.

Истакао је и да се иде на већи обухват деце узраста од 3 до 6 година и додао да се зато ради нова инфраструктура, а подсетио је да је донет нови план и програм који је прошле године пилотиран у три установе.

"Ове године се ради у шест установа и биће обучено 1.800 васпитача. Програм се зове ''Године узлета'' и спада у три најбоља програма за предшколсце у Европи по мишљењу Уницефа", казао је Шарчевић.

Додао је да је новина и увођење једносменског целодневног рада у 311 установа и додао да ће 263 основне школе следеће године ући у једносменски педагошки рад.

"Први пут улазе и средње школе, њих 50 ће ући у једносменски рад и пет специјалних школа", навео је министар.

Нагласио је да се у Србији дуго није размишљало о пројекту велике матуре и преласку на универзитетско образовање кроз један испит.

"Тако се долази до независне, неутралне екстерне оцене и систем је ''потпуно здрав'' јер имамо реалну процену знања сваког кандидата", уверен је министар.

Шарчевић је казао да дигитализација прати цео процес и да ће од јесени бити покренут програм "Дигитални свет" за ученике од првог до четвртог разреда у овиру којег се алгоритамски начини учења форсирају већ од почетка основне школе, а у трећем разреду се ради блажа варијнанта програмирања.

"Обезбеђујемо много средстава за наставу и учење. Одвојићемо око 860 милиона динара за набавку нових и поправку старих рачунара, тако да ћемо имати близу 50.000 рачунарских јединица, а у 2021.години биће их више од 70.000", рекао је Шарчевић и додао да је 63.000 рачунарских јединица довољно да мала и велика матура буду потпуно дигиталне.

Додао је да у новој Стратегији има и многе парадигми које треба да спрече осипање деце ромске популације и да их више укључе у образовни систем.

Разговор министра с новинарима обележио је инцидент, у којем су новинари Н1 и портала Јужне вести инсистирали на одговору зашто се министарство, а ни ректорат у Нишу, не изјашњавају о смени три декана у Нишу, а Шарчевић је њихово понашање оценио као неприлично.

"Нисте добили одговор, јер морате да знате да смо изменом и допуном Закона о високом образовању успели да уградимо те механизме", рекао је министар и додао да се тренутно испитује случај Ветеринарског факултета у Београду.

На констатацију новинара да је пре скоро годину дана обећао епилог приче у вези са троје декана за које је Агенција за борбу против корупције тражила разрешење, министар је новинарки Јужних вести у ходу приговорио да је насртљива и да неће добити одговор.

Новинару Н1 који је министра пратио са укљученом камером Шарчевић је, видно изнервиран, рекао да му "не гура микрофон" у уста, те да не могу силедзијски да разговарају.