ПОТПРЕДСЕДНИК Владе и министар унутрашњих послова, Небојша Стеновић, реаговао је на изјаву Маринике Тепић која је коментарисала вандредно заседање у Скупштини Србије, заказано за понедељак, поводом Предлога закона и утврђивању чињеница о статусу новорођење деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији.

- Нажалост, ни деца одавно нису света тема једном делу опозиције у Србији, те се у наставку своје трке за скупљањем јефтиних политичких поена данас не либе ни да манипулишу темом несталих беба. Да све буде још трагичније, лекције владајућој коалицији која усвајањем Закона о несталим бебама планира да решавање овог питања, које је деценијама гурано под тепих, мрдне са мртве тачке, држе управо људи који су нас и довели у ову готово безизлазну ситуацију. Исти они људи који су немо посматрали пријаве родитеља беба, за које се сумња да су нестајале из породилишта седамдесетих, осамдесетих, дведесетих и надаље, а за шта су несрећни родитељи подносили пријаве у највећем броју 2004. године. Баш исти ти људи, који су тада били на власти и имали и своје тужиоце и судије, седели су скрштених руку и сачекали и дозволили да у највећем броју случајева наступи апсолутна застарелост кривичног гоњења у овим случајевима - рекао је Стефановић.

Иначе, Тепић је у својој изјави ценовник од 10.000 евра, колико би износила надокнада родитељима када се утврди да је њихово дете одете, назвала монструозним и сматра да би он био "шамар целој Србији".

- Отуда не морам ни да питам шта је данашњи страначки шеф Маринике Тепић Драган Ђилас урадио када је имао прилику за ове родитеље, шта је њихова Демократска странка урадила и шта је она заједно са тадашњом покрајинском Владом урадила да реши питање несталих беба и зашто нису ништа урадили. Данас када им је то погодна тема за јефтине демагогије слушамо од њих исмевања исплате надокнада родитељима, иако и Тепић и Ђилас знају да је то нешто што од Србије тражи Савет Европе и то након доношења пресуде у корист родитеља - казао је Стефановић, и још додао:

"Слушамо и предлоге маркетиншких трикова којима би се они сигурно послужили да су којим случајем на власти, односно да би требало да фингирамо оптужнице и суђења за ове случајеве, иако унапред знамо да би с обзиром на апсолутну застарелост то било супротно Кривичном законику и да би наравно пало на суду. Ми то наравно нећемо радити јер смо за разлику од њих одговорни људи, који бирају да траже истинска решења.“