ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 75. годишњице завршетка Другог светског рата Европа дочекује подељена: оно што се чинило као непобитна чињеница - да је Русија једна од најзаслужнијих земаља за победу над Хитлеровим Трећим рајхом, многи сад покушавају да доведу у питање. Зашто?

Историчари кажу зато што они који су изгубили оба светска рата желе да рехабилитују своју улогу и да остваре старе политичке планове у новим околностима. Неистинита интерпретација историјских догађаја, улога совјетских и српских војника, разлог су и што ће ускоро бити формиран заједнички институт за очување историјских сећања, на иницијативу посланика Србије и Русије.

Имајући у виду велику штету која је проузрокована бројним покушајима ревизије историје, поставља се питање зашто до сада нисмо више учинили да томе станемо на пут.

- За разлику од нас, који смо показали невероватну инертност и незаинтересованост, Руска академија наука одавно је основала посебно одељење које се континуирано бави искључиво истраживањем, разоткривањем и потискивањем ревизионистичких идеја и њихових пропагатора - каже историчар Дејан Ристић. - Треба указати и на то да се та организациона јединица РАН бави супротстављањем ревизији целокупне историје руског народа, почев од најранијих епоха па све до данас. Зато не мислим да се треба ограничити искључиво на раздобље Другог светског рата, баш као што није учинила ни РАН, већ да се треба бавити целокупном историјом српског народа како бисмо је заштитили од бројних напада којима је изложена.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПОТРЕСНЕ ПОРУКЕ НАЈБЛИЖИМА ПРЕ СТРЕЉАЊА У КРАГУЈЕВЦУ: Збогом, срце, ја данас погибох

Најцелисходније је, предлаже он, да и Србија оснује посебно специјализовано одељење при САНУ.

- Суштина је не наметати истину него супротстављати изворе - сматра др Момчило Павловић, из Института за савремену историју. - Друга је ствар ревизија погледа на победнике и поражене у Другом светском рату на светском нивоу, посебно европском и нашем унутрашњем. Чак ни Дан победе више није јединствен, нити се на исти начин обележава у Европи. У Русији се и даље уз војну параду обележава Дан победе над фашизмом у Великом отаџбинском рату, док је у земљама ЕУ углавном тај дан замењен Даном Европе, премда та два датума нису битно повезана. Дан победе је, како је неко приметио, замењен Даном Европе, што значи да је дан ослобођења поробљених замењен даном још већег богаћења богатих.

Славенко Терзић

Павловић подсећа да су неразумевања и сукоби у послератном периоду (Хладни рат) ревидирали и ставове о победи над фашизмом и улози појединих земаља и народа у сламању Хитлерове моћи и идеологије фашизма и нацизма:

- Тако се на Западу оспорава несумњива победа Црвене армије која је буквално прегазила више од пола Европе и ослободила петнаестак данашњих европских државица од немачког нацизма. Западни, вестернизовани поглед на свет и прошлост оспорава или минимализује, често и криминализује улогу Црвене армије, навођењем злочина силовања које су снаге Црвене армије вршиле у Немачкој и другим земљама. Притом не спомињу, а кад спомињу обично правдају, злочине и силовања које су снаге САД и других земаља вршиле у Француској, Немачкој и другим окупираним земљама, или сурово бомбардовање градова и масовно страдање цивила.

Момчило Павловић

Вредновање историјских догађаја није исто на Истоку и на Западу, а Павловић сматра да се ради о рату помоћу прошлости, односно рату сећања.

- По свему изгледа да Немачка није заборавила нити оставља своје савезнике из времена Хитлеровог нацизма - каже нам. - Здушно је радила на разбијању југословенске државе, прва је признала сепаратистичке републике, помогла Хрватској да уђе у ЕУ. Помогла је и Бугарској, Румунији, балтичким државама, а данас спонзорише независност Косова и Метохије.

Да они који су изгубили оба светска рата желе да рехабилитују своју улогу, сматра и историчар др Славенко Терзић, дописни члан САНУ.

- Да би то учинили потребна им је ревизија историје и доказивање да су они били "на правој страни" - објашњава нам. - Са распадом Чехословачке, Југославије, СССР, примећујемо појаву неонацизма, директну рехабилитацију те идеологије или у неким случајевима рехабилитацију сарадника или идеолога нацизма. То запажамо и на нашем простору - на КиМ су подигнути споменици директним сарадницима нацизма и фашизма, док је у Новом Пазару постављена спомен-плоча Аћифу Хаџиахметовићу, који је био немачки агент и радио на албанизацији тог дела Старе Србије, односно Рашке области. И у Хрватској су подигнута спомен-обележја многим директним идеолозима или истакнутим нацистима. Управо на примеру бившег југословенског простора видимо плиму рехабилитације идеологије и идеја сарадника нацизма. То, наравно, не може довести до помирења и стабилности, већ само до нових сукоба који никоме данас нису потребни.

Терзић сматра да ревизија историје зарад политичких потреба узима све више маха:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СРАМНА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ: Лажима се не гради заједничка Европа!

- Тиче се, пре свега, историје Срба на Балкану, али и других региона. Овде није реч само о ревизији Другог светског рата, него о целокупној ревизији утврђених научних гледања на историју Срба, Балкана, на историју других народа. Против таквог тенденциозног политичког тумачења историје може се борити једино научном истином заснованом на провереним научним изворима и критиком њиховог тумачења. Пред историјском науком је веома важан задатак да се супротстави понекад врло бруталном искривљивању историјске истине. У нашем случају, рецимо, кад је реч о историји Босне, Црне Горе, Косова и Метохије.

Црвеноармејци у Београду

Терзић подсећа на плиму политичке публицистике у Европи и на КиМ, где се доказује да су Албанци наводно директни наследници Илира.

- То је позната аустроугарска и немачка теза - каже нам. - Још у току Првог светског рата изашла су два велика зборника у којима се доказује да су савремени Албанци директни наследници Илира, иако нема никаквог директног научног доказа за ту тезу. Понавља се да су Срби окупатори КиМ, а у најновије време готово тужно смешна теза неких политичара из Приштине је да су Срби наводно извршили геноцид над Албанцима, уместо опште познате чињенице да последњих 200 година имамо директно етничко чишћење Срба из тог дела Старе Србије. То су свима познате чињенице, о којима не говоре само српски извори, већ и британски, француски, немачки...

Доскорашњи амбасадор Србије у Москви је убеђен да плима ревизије историје има задатак да рехабилитује, кад је реч о новијој историји, директне сараднике нациста у току Другог светског рата и да их прикаже као наводне борце за слободу.

- У историји Балкана суочавамо се са једном врстом политичког реванша, где оне снаге које су побеђене и у Првом и у Другом светском рату настоје сада да остваре своје старе политичке циљеве у новој ситуацији, под новим политичким паролама евроинтеграција или помирења на Балкану. Нико није против помирења, али основ за помирење може да буде само историјска истина заснована на провереним историјским чињеницама - закључује Терзић.



ПОШАСТИ СЕ ТРЕБА ОДУПРЕТИ

- БРОЈНИ су псеудоисторичари, шарлатани и њихови следбеници који су у претходним годинама снажно контаминирали јавни простор, медије и интернет многим штетним и неистинитим тврдњама у вези са појединим периодима, догађајима и личностима српске националне историје - каже историчар Дејан Ристић. - Велика штета је већ начињена и сви ми сносимо део одговорности због тога што до сада нисмо реаговали. Последњи је час да се тој пошасти одупремо.


НЕРАСВЕТЉЕНИ ДОГАЂАЈИ

- ШТО се тиче наших унутрашњих односа, српска историографија још увек није довољно истражила или осветлила неке проблеме из новије историје, као, на пример, злочине ослободилаца, што се делом претворило у примитивни антикомунизам, места страдања, стратишта ни гробна места поражених, да им се гроб затре - каже Момчило Павловић. - Није расветлила ни злочине из сукоба деведесетих, па чак ни број жртава бруталне НАТО агресије на тадашњу СРЈ, у ствари Србију, зарад отцепљења Косова и Метохије од Србије... Најављена државна комисија требало би да исправи макар ту неправду према жртвама од пре две деценије.