СЛУЧАЈ седамнаестогодишње гимназијалке из Београда, која је у понедељак завршила у Хитној помоћи због епилептичног напада, изазваног непрекидним играњем игрица и гледањем филмова на мобилном телефону четири ноћи узастопце, десио се непосредно пошто су објављени подаци да деца у Србији проводе и по седам сати дневно на интернету!

Статистика још показује да се 30 деце годишње обрати за помоћ само београдској Клиници за болести зависности, да половина ученика због нових технологија запоставља дружење и обавезе, а скоро петина занемарује основне биолошке потребе нпр. за храном или сном!

Магистар др Саша Димитријевић, педијатар-неуролог и шеф ЕЕГ кабинета у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, каже за "Новости" да је у свакодневној пракси стекао утисак да су нам деца прилично зависна од технологија, баш као и одрасли.

- Колико год су нам нове технологије живот промениле набоље, донеле су и једну врсту оптерећења, па се срећемо са ситуацијама које раније нису постојале - каже др Димитријевић. - У пракси региструјемо стални пораст броја деце са поремећајима пажње или говора, као последицом претеране примене технологија. То је најприметније на узрасту три-четири године. Јаки стимуланси, попут трепћућег светла са мобилних телефона или таблета, могу да направе проблем у развоју.

Доктор Димитријевић каже да родитељи долазе забринути, али многи од њих, због недостатка времена или неког другог разлога, сами деци укључују "бејби ТВ" или неку другу справу која није стимулативна и не подстиче их да се играју и развијају моторику.

- Тако стасавају тзв. ипсилон генерације - објашњава. - Поред сасвим мале деце, друга најосетљивија група су адолесценти који долазе у све већем броју. Један од разлога је и претерана употреба нових технологија. Одређени типови епилепсије су зависни од трепћућег светла, које може да провоцира нападе. Једно је када дете прелистава друштвене мреже, а сасвим друго, много опасније, када сатима игра "пуцачке" игрице.


Прочитајте и:Dr Kovačević o zavisnosti: Tražite pomoć kad primetite da su igrice postale prioritet



Свако дуготрајно исцрпљивање мозга, упозорава, попут неспавања и играња игрица, са фотостимулацијом у виду јаког трепћућег светла, код одређеног броја осетљивих особа може да испровоцира догађај који изгледа као епи-напад или то и јесте:

- Наша препорука је да адолесценти не остају дуго ноћу будни, да се употреба телефона и сличних справа ограничи, и да они који имају епи-нападе никако не иду у дискотеке, где специјални светлосни ефекти могу да буду окидач за нови напад.

Фото З. Јовановић

Стручњаци објашњавају да је у суштини целог проблема бег од реалности, а у централном нервном систему јавља се узбуђење попут оног које се јавља код зависника од хероина.

- Светлост коју емитује монитор, таблет или телефон, колико год да има савремену заштиту, није природна и не омогућава природну акомодацију ока - каже психолог Стеван Квас из новосадске клинике "Вита", која лечи болести зависности. - Она спречава лучење супстанце која поспешује падање у сан. Око је, такође, фиксирано на једну позицију, па слаби очни живац и временом расте диоптрија.

Квас констатује да је за поремећај довољна и сама чињеница да неко не спава четири дана, а зна се да седмодневно лишавање сна може довести до смрти. Игрице уз то појачавају несаницу.

- Слике са компјутера или мобилног бомбардују мозак и, да би брзо обрадио све надолазеће информације, он мора да остане будан. Ту је и појачано лучење хормона среће, серотонина и допамина, које додатно надражује мозак. У једном минуту особа осети срећу, успех, пораз, бес, гомилу емоција за које јој је у реалном свету потребно најмање недељу дана. Временом се навикава на тај ниво лучења природних супстанци и да би га постигла све више времена проводи на интернету.


СВЕ ДУЖЕ ПРЕД ЕКРАНИМА

РОДИТЕЉИ би требало да се обрате за помоћ стручњацима ако примете прве поремећајe понашања код деце. После пола сата живота у виртуелном свету дете би требало да проведе два сата у физичкој активности - каже Квас. - Пожељно време које тинејџер у току недеље може да проведе испред монитора из године у годину расте. Раније је то било 15 сати недељно, сада је 20, а ускоро ће бити 30.