ПОБОЉШАЊЕ услова студирања на факултетима Универзитета у Београду приоритетни је задатак новог студента проректора Јагоша Стојановића. То се, пре свега, односи на испитне рокове и полагање испита, пошто је у тој области највише примедаба академаца, али и различитости по факултетима. У то се и сам уверио када је, са сарадницима, почео обилазак високошколских установа како би, у непосредном контакту са колегама, сазнао чиме су незадовољни.

У разговору за "Новости", првом по избору на функцију, он открива да ће се највише бавити наставом, а новине би академци требало да осете већ од јесени, с почетком нове школске године. Правилник о студирању је у завршној фази израде, али пре ступања на снагу, требало би да добије "зелено светло" Савета и Сената Универзитета.

- На неким факултетима, рецимо, постоји казна коју студенти плаћају ако не изађу на испит, па покушавамо то да променимо - наводи Стојановић. - Дешава се да студент изгуби право да полаже одређени предмет целу годину због неиспуњених предиспитних обавеза, иако није прецизно дефинисано шта све улази у категорију обавеза које треба испунити пред излазак на испит. Велике су разлике међу факултетима и у погледу цене испитних пријава, па се и то мора регулисати.

Наш саговорник истиче да су успели да помогну студентима Математичког факултета који, иако по Статуту имају шест испитних рокова, могу да изађу само на четири. Са управом факултета, уз посредство студента проректора, нађено је компромисно решење да имају право да пет пута у току школске године излазе на испите. Једно од болних питања за све студенте су и школарине, које ће, такође, бити на листи питања студента проректора. Иако факултети имају аутономију, каже да ће покушати, колико је у његовој моћи, да помогне колегама. Статутима факултета је, иначе, регулисано да школарине могу да се повећавају сваке четири године.


Прочитајте и:Naš jezik i ćirilica ni u Srbiji nisu u svojoj kući: Srpski kao većinski sve bliži statusu nezaštićenog manjinskog jezika



- Осим наставе, трудићемо се да колегама омогућимо што више праксе, јер је на многим факултетима наставни програм конципиран тако да, током школовања, имају и по 900 часова предавања - наводи Стојановић. - Због тога, увођење дуалног образовања представља одличан потез, који ће омогућити студентима да, кроз рад, стекну и то, практично искуство, а не да са факултета излазе само потковани теоријским знањем.

Оживљавање рада студентских организација на факултетима, како би побољшали наставу и пролазност за око 100.000 студената, колико их студира на најстаријем и највећем универзитету у Србији, такође се налази на листи задатака новог студентског руковдства.


СТУДЕНТ ЗА ПРИМЕР

ЈАГОШ Стојановић завршио је Машински факултет са просеком 10, а сада је на мастеру "Прехрамбено машинство", где наставља да ређа десетке. Био је студент генерације 2015. године, освајач златних медаља, студент продекан, председник Студентског парламента факултета... Потпредседник је Студентског парламента УБ. Стојановић је, као волонтер, организовао бројне хуманитарне акције.