Подујево - Поводом деветнаестогодишњице минирања аутобуса Ниш експреса када је 16. фебруара 2001. године у Ливадицама код Подујева дигнут у ваздух први аутобус из конвоја у којем су расељени Срби са КиМ у пратњи Кфора или на задушнице на Космет, у цркви свете Петке у Лапљем селу служен је помен жртвама овог терористичког напада.


Након помена као и претходних година одржан је поетски час којем организатори Епархија Рашко-призренска и Културно-просветна заједница Косова и Метохије подсећају на недужно страдале путнике овог аутобуса од којих је најмлађи имао свега две године. У овом, једном од најтежих злочина по доласку међународне заједнице на Косову и Метохије погинуло је 12 а повређено 43 Срба.


-Никада нећи заборавити страховиту експлозију која је буквално преполовила аутобус и то на само пар стотина метара од пункта КФОР на Мердару али и њихових возила који су били наводна пратња конвоју са расељеним Србима. И поред својих тешких повреда одмах сам била свесна да су путници из предњег дела возила настрадали и одмах ми је пала на памет породица која је седела одмах иза возача, родитељи Снежана (27) и Небојша(29) са двогодишњим сином Данилом који су кренули у Липљан да прославе рођендан ове младе жене у тада осмом месецу трудноће-говори нам Гордана Ђорић, једна од путница која је тешко повређена остала заглављена у задњем делу аутобуса.


У тренутку, када је аутобус нагазио на експлозив постављен у цеви испод коловоза, нестало је десет живота док су два путника касније подлегли повредама.



Поред двогодишњег Данила и његових родитеља у нападу су погинули Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.


Виновници и налогодавци овог масакра и после деветнаест година избегавају лице правде, а једини осумњичени Фљорим Ејупи ослобођен је оптужби од стране Врховног суда иако је у првостепеном поступку био осуђен на 40 година затвора.



Подсећајућина овај један од најтежих злочина од доласка међународне заједницена Косову и Метохији, Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ истиче да је „смрт дванаесторо и рањавање четрдесет троје наших сународника у Ливадицама било врхунац страдалништва српског народа на Косову и Метохији, а осим починилаца, део кривице за овај суноврат цивилизације сноси и међународна заједница, која је у том тренутку вршила цивилну и војну управу у нашој јужној покрајини“.


-До данас нико није правоснажно осуђен за овај злочин, иако постоје чврсте индиције о томе ко стоји иза напада, а у овоме тренутку ни у Приштини ни у међународним центрима моћи очигледно не постоји воља да се та неправда исправи-истиче се у саопштењу за јавност Марка Ђурића и додаје да су „Срби и данас на Косову и Метохији грађани другог реда изложени разним видовима дискриминације, притисака и застрашивања, јер мржња која је однела животе наших сународника у Ливадицама и даље живи.“


-Политички представници албанског народа на Косову и Метохији, уколико желе да граде друштво на здравим основама, морају престати да у заборав гурају и заташкавају овај и многе друге злочине над беспомоћним припадницима српског народа, јер без те врсте суочавања са прошлошћу, неће бити ни међунационалног помирења, ни боље будућности за албански народ - закључује се у саопштењу за јавност директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића.



АДВОКАТ


Опомињући да сви докази, укључујући и ДНК анализу узорка опушка цигарете указује да је Ејупи био на лицу места, адвокат породица жртава Живојин Јокановић опомиње да он није могао сам извршити злочин док породице пострадалих подједнако одговорним сматрају и британске војнике Кфора пред чијим очима али и чијој надлежности се догодио овај злочин.


Јер постављање више од стотину килограма експлозива у пропусту за атмосферске воде испод пута, сматрају породице, настрадалих, није могло остати непримећено до стране војника КФОР-а који су се налазили на пункту удаљеном пар стотина метара од места несреће односно пута којим су свакодневно пролазили.