ВЛАДИМИР Јовановић (94), бивши логораш сваке године на дан обележавања пробоја логора - 12. фебруара одавао је пошту логорашима све до ове последње годишњице. После дуже болести, преминуо је у ноћи између 11. и 12. фебруара.

Владимиру су до последњег даха била жива сећања о свему што је преживео у нишком логору, где је провео 42 дана, а био је и на Бањици и у чувеном Маутхаузену. Он је био последњи сведок првог организованог бекства из неког нацистичког логора. Тог 12. фебруара 1942. из нишког логора побегло је 105 затвореника.

- Често сам од старијих док сам био дечак слушао да се само кукавице предају и умиру тако. Нисам хтео да будем кукавица и "одустајао" сам од смрти без обзира шта ме је сналазило - говорио је Јовановић, који је са само 20 година преживео све страхоте Другог светског рата као заробљеник.

Како је причао, све који су били у логору очекивала је иста судбина. Посебно је, после свега, био поносан на голоруке логораше који су јуришали на немачке стражаре и бодљикаву жицу којом је логор био ограђен.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - До слободе стигло 105 логораша: Сећање на први оганизовани пробој из нацистичког логора у Европи

- Нажалост, неки од њих су остали на огради - казивао је Јовановић, сећајући се тих дана и најозлоглашенијег логора смрти Маутхаузена. - Морали смо да радимо и на температури која је била и 40 степени испод нуле, без хране. Многи то нису могли да издрже. Падали су исцрпљени од глади и умора. Муке кроз које су пролазили прекратили би себи тако што су се хватали за бодљикаве жице или су их стражари убијали, присећао се Владимир - који је сахрањен на Врежинском гробљу.

РАДИО КАО КРОЈАЧ У КП ДОМУ

ВЛАДИМИР је после рата научио кројачки занат и у родном селу Крављу имао је своју радњу док се шездестих година није запослио као кројач у КП дому где је водио занатски сектор. За собом је оставио ћерку Благицу и сина Јовицу, четири унука, 10 праунука и за који месец би постао и чукундеда.