НА иницијативу председника Србије Александра Вучића ускоро би требало да буде формирана комисија која ће утврдити тачан број страдалих током НАТО агресије на Југославију 1999. године, сазнају "Новости". Идеја је да она "стартује" до 24. марта, на годишњицу почетка бомбардовања.

Нова комисија биће формирана одлуком Владе, која ће обезбедити и средства за њен рад. Структура ће се заснивати на вертикалној организацији - од локалне полицијске станице и војних одсека, до гробаља и црквених парохија. У министарствима, посебно војном и МУП, ВБА и БИА, као и на нивоу покрајине и локалних самоуправа, биће формиране радне групе за истраживања, које ће имати сараднике и привремена радна тела. Сви ће они бити "под капом" државне комисије.

Ни после две деценије не постоји тачан списак свих жртава, а процене су да је од 24. марта до 10. јуна 1999. погинуло између 1.500 и 2.500 људи, а око 6.000 рањено. Њихова имена, међутим, нико није пописао, нити направио јединствену базу података.

Засада се зна да су за 78 дана агресије погинула 754 припадника Војске и МУП-а. Ако би се, пак, посматрао период од 1. јануара 1998. па све до краја бомбардовања: убијено је 1.002 припадника војске и полиције.

За 11 недеља свакодневних ваздушних напада, НАТО је извршио 2.300 удара на нашу земљу и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби! Како се чуло на прошлогодишњем обележавању две деценије од овог суманутог чина, у Нишу, за то време убијено је најмање 79 деце.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - АТО бомбе и данас убијају децу


Међу њима су беба Бојана Тошовић из Мердара, погинула с оцем кад су ракете пале на њихову кућу; двогодишњи Марко Симић из Новог Пазара, страдао у очевом наручју приликом ваздушног напада на Нови Пазар; мала Милица Ракић, убијена на ноши, у породичној кући, у Батајници; шестогодишњи Бранимир Станијановић из околине Алексинца, страдао у ракетираном возу у Грделичкој клисури; брат и сестра Стеван (8) и Дајана (5) Павловић, страдали у Раљи; Сања Миленковић, ученица првог разреда Математичке гимназије, страдала на гађаном мосту у Варварину; Н.Н. девојчица од четири месеца...

Марко Симић и Милица Ракић


- Ни данас не знамо колико нас има, колико нас је погинуло у Првом и Другом светском рату, колико су нас сатирали други, а колико смо сами себе сатирали - каже историчар проф. др Момчило Павловић, који се и сам залаже за формирање овакве комисије. - Да би једно друштво било просперитетно, његови темељи не смеју да почивају само на забораву и опроштају, већ пре свега на истини. За мене је суочавање са прошлошћу прецизна реконструкција могућег, базирана на историјским изворима првог реда, укрштено са секундарним изворима (сећања, искази сведока...). О култури сећања говори и наш однос према онима који су живот дали за отаџбину.

А оно што би отаџбина сада могла да им врати, како каже проф. Павловић, јесте да не барата оквирним бројем жртава, већ да се што прецизније утврди њихова доња граница. Циљ комисије био би да провери све податке о страдалима и околности под којима су изгубили животе, да се утврди њихов број и направи списак, као и да се ови подаци дигитализују и убаце у јединствену базу, доступну јавности. Они подаци за које породице не желе да буду јавни, остали би затворени, под ознаком "није доступно".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НАТО 1999. ЕКСПЕРИМЕНТИСАО НАД НАМА: Срби 1999. убијани и климатским оружјем


- Иницијатива да се формира оваква комисија је добра, а за њен рад треба обезбедити доступност архивских извора - каже историчар др Александар Животић са Филозофског факултета у Београду. - Наша дужност као државе јесте да утврдимо ко је убијен, а као друштва да им се одужимо. То је императив.

Београд


И Животић констатује да ни 100 година од окончања Првог светског рата нисмо имали спискове погинулих. Тек после једног века Војни архив је започео тај посао и стигао до неког броја.

- Да нам се то не би поновило и са НАТО агресијом, морамо да формирамо комисију - каже Животић.

Александар Вучић

НЕСТАЛО ИЛИ УБИЈЕНО 17 НОВИНАРА

НА Косову и Метохији као нестало или убијено води се 16-18 новинара, што је скоро пола нерешених случајева убистава и нестанака колега у Европи - рекао је председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић, на представљању истраживања УНС-а о страдалим медијским радницима 1998-2005. Аутор истраживања Јелена Петковић прецизирала је да је реч о 17 српских и албанских колега, а четворо се још воде као нестали.