ЈУГОБАНКА није дужна да плати 12,8 милиона динара, односно 102.000 евра за трошкове судског поступка вођеног у Хрватској, одлучио је Привредни суд у Београду. Ово је трећа идентична пресуда Привредног суда, упркос томе што је Привредни апелациони суд претходне две оборио и вратио на поновно одлучивање.

Загребачка банка прошле године поднела је београдском правосуђу предлог за извршење са предлогом за признање стране судске одлуке. Реч је о исходу процеса пред загребачким Трговачким судом из 2014, по којој Југобанка мора да исплати 808.000 куна на име парничних трошкова у спору с Привредном банком Загреб.

Привредни суд је сва три пута констатовао да се хрватска пресуда не може признати јер је супротна нашем јавном поретку и нема узајамности у примени Споразума о сукцесији. Наиме, Србија га примењује директно и враћа Хрватима имовину, док у Хрватској српске фирме губе и спорове и имовину пошто нема билатералног уговора две земље. И још морају да плаћају трошкове поступка за оно што им је национализовано.

- По трећи пут Привредни суд поновио је одлуку, којом исказује јасно заузет став да не постоје услови за признање одлуке хрватског суда - каже Иван Симић, правни саветник Југобанке. - Неспорно је да се судске одлуке у одређеним стварима у две земље међусобно признају, али у погледу примене Споразума о сукцесији реципроцитета нема. У пракси је готово незамисливо да првостепени суд по трећи пут истрајава у свом ставу, зато овај случај враћа наду у правни поредак у целини.

Прочитајте још - Југобанка тражи да јој Загребачка банка врати некретнине

Иначе, у истој ситуацији Привредни апелациони суд је раније већ потврдио одлуку којом је одбијен захтев да се наплате трошкови поступка у Хрватској од "Младост туриста".

Иван Симић

СУПРОТНО СТАВУ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА

ВРХОВНИ касациони суд (ВКС) донео је 12. новембра прошле године зкључак да се решења, баш као ни пресуде, не могу два пута укидати и враћати на поновно одлучивање, већ други пут суд мора мериторно да пресуди. Зато је упитно да ли би треће по реду укидање од стране Привредне апелације било у колизији са ставом ВКС, каже адвокат Иван Симић.

СВОЈИНУ НАШИХ ПРЕДУЗЕЋА "МЕРИ" ХРВАТСКО МИНИСТАРСТВО

БИЛАТЕРАЛНИ уговор између Србије и Хрватске није потребан, већ Анекс Г Споразума о сукцесији може да се примењује директно, главни је закључак Међународне конференције одржане пре два дана у Београду, у организацији Удружења правника Србије, Института за упоредно право и Удружења "Одузета имовина".

Скупу су присуствовали учесници из Србије, БиХ, Хрватске, САД, али и бивши амерички амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери, адвокати и оштећени.

Како је констатовано, сходно Споразуму о сукцесији, имовину која је на дан 31. децембар 1990. припадала српским правним лицима треба вратити у натури, а ако то није могуће, треба је обештетити. За спровођење међународних обавеза које је Загреб прихватио надлежан је управни орган, односно њихово Министарство за државну имовину. Зато се српске фирме које су већ изгубиле поступке пред хрватским судовима сада обраћају Министарству.