ЗА своју децу дао бих и живот а камоли један бубрег, без кога се ионако може нормално живети. Само сам имао једну бригу, хоће ли нам се подударати ткива а све остало је било решено - речи су самохраног оца Братислава Милошевића (55), из села Грабова, код Ражња, који се заједно са сином Гораном (31) опоравља на Клиници за кардиохирургију након успешне трансплантације.

За пет година у најмлађем трансплантационом центру у Србији урађено је 40 трансплантација, а према речима директора ове клинике проф. др Драгана Милића, планирају да са новом опремом, која ће стићи током ове године, тај број повећају.

Братиславу је супруга Евица, која је била тешки бубрежни болесник, преминула 1996. године и од тада се сам старао о Горану и његове две старије сестре, Звездани и Гордани. Када је успео да их без мајке изведе на пут, уследио је шок - септембра прошле године зла коб се поново окомила на ову породицу...

- Тог тренутка сам престао да живим и желео сам само једно, да сина спасем смрти и да живи нормално. Од срца сам захвалан лекарима који су нам то омогућили - прича Братислав.

Очекује да већ ове недеље изађе из болнице, док ће Горан морати још да буде под надзором лекара.



- Морао сам преко трбуха да се дијализирам четири пута дневно, а то није баш лако. Практично су ми многе ствари биле ускраћене, али опет то ме је одржавало у животу па се нисам жалио - каже Горан, који је по занимању молер па се нада да ће ако не ове, онда наредне грађевинске сезоне бити спреман да се прихвати посла.

- Сада када објавите текст о мени можда постанем популарнији код девојака. Још ако ми пође за руком да се оженим, бићете гости на свадби - има снаге да се нашали овај младић.


Директор Клинике проф. др Драган Милић каже да су успели да "без инцидента експлантирају крајње анатомски компликован бубрег донора који је имао по две реналне артерије и вене".

- Нормално је да бубрег има једну артерију и вену али смо успели да то одрадимо захваљујући сјајном тиму лекара. У сложеној процедури експлантације и трансплантације која се ради истовремено у две операционе сале учествовало је више од 40 људи - наводи професор Милић, који истиче да није задовољан бројком од 40 трансплантација и да очекује да их буде више када набаве нову опрему.




КОЛЕГА СЛАВИША

БРАТИСЛАВ каже да није хтео да губи време и да његов син чека на кадаверичног донора јер...

- Нису ми јасни људи који су против донорства јер никада не знаш коме ће затребати. Ипак, постоје људи који су ме ганули до суза. Мој колега Славиша, који је и сам дијабетичар, понудио је свој бубрег мом сину јер су иста крвна група - захвалан је Братислав.

ДОНОРИ ОРГАНА

У СРБИЈИ тренутно на трансплантацију бубрега чека 700 пацијената за које су живи сродници једина алтернатива да се излече. Нефролог Бранка Митић каже да је свест о потреби кадаверичног донорства још увек незадовољавајућа.

Само једна дијализа кошта 100 евра, а у просеку пацијенти се дијализирају четири пута недељно, па није тешко израчунати колико то кошта.