ИЗВРШИТЕЉИ су досад продали хиљаде станова у поступцима извршења, а само у 2017. број је премашио 3.700. Ово се чуло за скупштинском говорницом пре два дана, када су посланици расправљали о тумачењу члана Закона о извршењу и обезбеђењу, везано за наплату адвокатских накнада. Тумачење се претворило у расправу о самим ивршитељима, за чије су укидање посланици СРС прикупили 100.000 потписа.

У парламенту се чуло и да је било случајева када су извршитељи пленили станове, а касније их, на тајним лицитацијама, куповали њихови најближи сродници по три пута нижим ценама. У овом контексту најчешће се помиње случај породице Аксентијевић из Београда, који се нашао на аукцији због дугова, а купио га је, наводно, син извршитељке из Крагујевца. Заговорници ограничења њихових надлежности верују како је број продатих некретнина одавно премашио десет хиљада.

Прочитајте и:Ухапшен судски извршитељ: Новац дужника трошио за своје потребе?!

Да је било намештених аукција потврдило је и Министарство правде, због чега је и уведена електронска аукција. Њен циљ је, како је рекла министарка правде Нела Кубуровић, да се успостави транспарентан поступак, у ком ће свима бити омогућено да учествују, и до самог завршетка продаје, док се лице не укњижи у катастар, неће се знати ко је купац.

- Наши активисти су и сами одлазили, било као јавност или као наводни купци, на аукције, и имали смо прилике да видимо да су неке од њих симулиране - каже активиста "ЗА Кров над главом" Иван Златић. - Извршитељка И. Б. је чак донела решење о искључењу јавности иако је аукција јавна, с образложењем да су могући инциденти. На тој аукцији стан је по почетној цени купио поверилац, који је уједно био и једини учесник.

Ови активисти нису сигурни да ће електронске аукције спречити намештање и једино решење виде у укључивању што шире јавности.

У Комори извршитеља, како су нам рекли, нити знају колики је укупан број продатих станова током извршног поступка, јер се таква евиденција, кажу, не води, нити имају сазнања о продаји станова на тајним лицитацијама. Како истичу, све продаје су јавне и објављују се на огласним таблама Коморе и судова, као и на другим порталима за оглашавање.

Фото З. Јовановић














- Рад јавних извршитеља је предмет троструке контроле: судова, Министарства правде и Коморе јавних извршитеља у поступку надзора - кажу у Комори, и додају да у великом броју случајева дужници измире дуг, па и не дође до продаје.

Ипак, представљајући годишњи извештај о раду за 2017. годину, председница Коморе Александра Трешњев изнела је податак да се 77 одсто извршења спроводи преносом новчаних средстава дужника, 21 одсто продајом покретне имовине, а свега један продајом непокретности. Њих је, како је тада речено, било 3.736. Златић је рекао да су то махом станови и куће за становање.

СИГУРНИ ДУЖНИЦИ ДО 5.000 ЕВРА

ПРЕМА новим изменама Закона, не може се одредити извршење продајом једине непокретности у власништву физичког лица ради намирења потраживања чија главница не прелази 5.000 евра за комуналне и сродне услуге, подсећају у Комори.

Ово се, међутим, не односи на остале дужнике, који ће се и даље борити да због дуга банци од 4.000 евра не остану без дома.