ДВОЈИЦА искусних инжењера, један са 78, а други са 85 година ангажовани су преко уговора о делу у фирми "Енергопројект - хидроинжењеринг"! Велика предузећа, попут "Мостоградње" и "Енергопројекта" не одричу се својих стручњака који раде специфичне послове, иако су они увелико у пензији. Слична је ситуација и у другим фирмама које чувају своје инжењере и мајсторе, каже Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.

Број пензионера који раде последњих година се стално повећава. Пре 10 година активних сениора било је око 60.000, а сада их је према незваничним проценама, више од 250.000. Многи од њих раде на црно, а све је више и предузетника који по одласку у пензију не гасе фирме, већ настављају са радом.

Ово у разговору за "Новости" истиче Драгољуб Рајић из Мреже за пословну политику објашњавајући да је експанзија овакве врсте ангажовања настала обостраном потребом.

- Пензионери се најчешће одлучују да раде зато што им пензије нису довољне за живот или су разлози породични, морају финансијски да помогну деци - каже Рајић. - Са становишта послодаваца, њима је све теже да нађу квалитетну радну снагу у различитим областима привреде, а и млади су углавном необучени. Зато се често дешава да газде замоле људе који су се пензионисали да остану или да повремено долазе, како би надзирали одређене послове или обучавали млађе колеге.

Тај модалитет ангажовања посебно је, како истиче, заступљен у мањим градовима где је дефицит радне снаге израженији, због миграција ка већим центрима. Указује и да није добро што многи раде на црно, ни за државу, нити за себе. Уколико се повреде на раду, њихови трошкови лечења ће бити многи виши, јер нису пријављени.

Директорка агенције за запошљавање "Партнерс и орка" Љиља Стефановић каже за наш лист да преко њихове организације није било много потражње за пензионерима, нити су се сениори пријављивали. Прошле године су, додаје, нашли посао само једном домару - хаусмајстору. Према њеним сазнањима, углавном се траже возачи и занатлије. Слично наводи и Рајић:

- Значајан број њих обавља грађевинске послове, а веома често су ангажовани и као возачи. То су области у којима је велика несташица кадрова.

Горан Родић из Грађевинске коморе Србије објашњава да у овом тренутку Србији недостаје најмање 30.000 занатлија свих профила да бисмо могли да функционишемо, а има посла за 100.000 радника. Потврђује да су у тој делатности веома тражени пензионери свих профила, од инжењера до занатлија.

- Ангажују их много, где год могу, јер је искусне, добре инжењере и мајсторе тешко наћи - објашњава Родић. - Старији не могу да раде тешке физичке послове, већ обављају финије радове. Зато су изузетно тражени квалитетни керамичари, столари, паркетари, молери, машинбравари, електричари... Они воде послове, а имају помоћнике који им доносе материјал.

Истиче да их углавном упошљавају путем уговора о делу. С друге стране, Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства, тврди да пензионери различитите врсте послова у тој делатности раде углавном на црно.

- Обично то иде тако што предузимач повуче неког пензионера да дође да ради на неком објекту, а он поведе још двојицу-тројицу који му помажу - објашњава Торлаковић. - После му се плати на руке, на црно и он иде даље, од градилишта до градилишта.

Додаје да не може да лицитира колико је њих ангажовано на тај начин, али истиче да зна да велики број пензионера мајстора сада ради на градилиштима, јер имамо велики недостатак тих профила.

Драгољуб Рајић, такође, сматра да је у грађевинарству један део радника "сигурно ангажован на црно".

- Велики број градилишта је отворен на неким земљиштима где реституција није завршена, не зна се још ко је власник - истиче Рајић. - Ако неко у таквим условима жури да изгради објекат, а да ни папири нису чисти, како он може да третира запослене. То је увек био проблем у Србији.

Има различитих примера, а све, како каже, зависи од послодавца, да ли он жели да ради савесно, по закону, да пријави људе или хоће да се "провлачи". Наглашава да је зато важно да држава све то контролише.


РАДИ 35.000 ПЕНЗИОНЕРА

ОД 1,7 милиона пензионера у нашој земљи, према званичним подацима Фонда ПИО, легано ради око 35.000 њих. То су они који су после одређеног времена поднели формални захтев да им се повећа пензија на основу нових година радног стажа које су уплаћивали.


ЗАРАЂУЈУ ВИШЕ ОД МЛАЂИХ

ДРАГОЉУБ Рајић истиче да су наши сениори са искуством у грађевинским пословима некада више плаћени него њихове млађе колеге.

- Има случајева где пензионери добијају 50 до 70 одсто већи износ од својих млађих колега, када су ангажовани на црно - објашњава Рајић. - То је и разлог што пристају да буду тако плаћени, а послодавцу је он потребан и у интересу му је да га стимулише да ради.