ПРЕСУДА Уставног суда којом је признато право на дом Добрили Петровић, пензионерки коју су извршитељи са кћерком и двоје малолетних унучића принудно иселили пре две године, дала је наду многим корисницима станова у приватном власништву. И не само њима, већ и другима који се боје да би због принудних извршења могли да остану без крова над главом.

Ко све, и када, по Европској конвенцији о људским правима, на коју се позива Уставни суд, има право на дом? Стручњаци се слажу да су то сви држављани Србије, али се не слажу у којим околностима. За грађанске активисте то право је апсолутно: нико не може никога принудно иселити и оставити га на улици без минималног смештаја. Судије и адвокати истичу да се сваки случај ипак мора разматрати понаособ.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Извршитељи НЕЗАКОНИТО избацили Петровиће на улицу: Правда победила после ДВЕ ГОДИНЕ, али се АПСУРДИ настављају

Уставни суд је 26. децембра 2019. усвојио Добрилину уставну жалбу и поништио пресуду Апелационог суда у којој се тврди да после смрти супруга није стекла својство закупца на неодређено време, на основу које је и исељена. Будући да је Уставни суд наложио поновно одлучивање, према речима Добрилиног заступника Ненада Илића, очекује се да Апелациони суд уважи све чињенице на које је УСС указао.

- Очекујемо да ће Апелациони суд или преиначити првостепену пресуду или вратити предмет првостепеном суду на поновно одлучивање. Добрили би требало да буде признато станарско право. Она може да покрене нов поступак у ком би тражила да се врати у стан из ког је принудно исељена, као и да јој буду надокнађени огромни трошкови извршења.

Према Илићевим речима, Уставни суд је већ донео 2013. сличну одлуку у случају В. И., која се уселила у стан још касније него Добрила, такође после закључења брака са особом која је била носилац станарског права. УСС је констатовао да је она стекла право на дом, а ови случајеви определиће будућу судску праксу.


Ћерка и унучићи Добриле Петровић / Фото М. Анђела

Како каже Европски суд, дом чине просторије са којима је појединац остварио довољно јаку, континуирану повезаност, без обзира на то да ли ту станује законито или не. Он није ограничен на стан или кућу, већ то може бити и камп-кућица или други простор ако га појединац оправдано сматра својим домом и тако га и користи. Право на дом може бити нарушено само ако постоји оправдана друштвена потреба. Зато у Удружењу "За кров над главом" сматрају да то право ужива апсолутну заштиту.

- Мада је заштићено међународним конвенцијама и Уставом, код нас је право на дом постало празно слово на папиру, што због Закона о извршењу и обезбеђењу, што због Закона о становању - каже Иван Златић из ове организације. - Министарству правде поднели смо предлог да свака непокретност која има утврђену функцију дома буде изузета из принудног извршења.

Према најновијим изменама ЗИО, некретнина не сме бити заплењена због комуналног дуга до 5.000 евра, али то се не односи на остале дугове. Тако се може десити да неко ко дугује банци или другом повериоцу 3.000 евра остане на улици, што је Европски суд оценио као недопустиво због несразмере, пресудом против Словеније.

Уставни суд Србије, фото М.Анђела

Драгана Бољевић, почасни председник Друштва судија и судија Апелационог суда у Београду, објашњава да право на дом конкурише праву на имовину, као и да је дуго постојало уверење, сходно пракси Врховног суда, да је право на имовину најважније.

- У сваком појединачном случају зависи које од ова два права ће превладати. На пример, битно је да ли је тужилац некретнину из које жели да исели туженог купио као усељиву или неусељиву, да ли он сам има где да живи, да ли тужени има где да живи, каквог је материјалног стања, колико дуго ту живи... Уколико превладају околности у корист права на дом, тужилац не може да уђе у државину, али држава може то да му компензује тржишном закупнином - каже Бољевићева.


Правда: Добрила Петровић / Фото К. Михајловић

ДВЕ КУЋЕ, САМО ЈЕДАН ДОМ

НА право на дом може да се позове буквално свако, што не значи да ће сваком бити и признато. Судска пракса познаје случајеве где су у стану остајали жена и деца, иако је бивши муж био законски власник. Свако може имати две куће или стана, али никако два дома!