ВИШЕ од 20.000 породиља у Србији нема посао! То је, нажалост, више од трећине свих оних мама које су се осмелиле да дају свој допринос повећању наталитета. Опет, део оних које имају какав-такав посао морале су да ставе параф на папир да се неће усудити на исти корак у наредних неколико година. А има и оних које су, док се могло, од шефова и колега прикривале најлепши тренутак у животу, па шта им бог да.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ОНИ КРШЕ ПРАВА РАДНИЦА: Осам послодаваца избацило породиље

Ето, таква је, нажалост, српска реалност. Надлежни се правдају европским трендовима. Кажу, бела куга је свеопшти тренд годинама уназад, не само у Србији, него у много развијенијим земљама. Разлика је у томе што је, рецимо, Француска још у 19. веку почела да води озбиљну пронаталитетну политику са нагласком на дечјим додацима и помоћи жени у усклађивању рада и родитељства. Наравно, у озбиљним државама се подразумева да мајка има посао.

Код нас, међутим, са закашњењем дужим од једног века, важи друга логика. Наше маме и закон охрабрује да не рађају док не добију сталан посао. У супротном њихова надокнада на породиљском биће и више него мизерна. Али, рећи ће оне с почетка приче, оне су срећне што уопште имају посао.

Не крију у Министарству рада да проблем постоји. Али ових 20.000 мама је изузето из свих прописа. Кажу да због недостатка буџетских средстава за њих не може бити обезбеђена никаква врста накнаде ради рођења детета, осим родитељског додатка. Оне, једноставно, не постоје.

Иако великодушна са бројем недеља породиљског одсуства, Србија и даље не препознаје неке друге ствари. Код нас и даље не постоји флексибилност радних сати, непуно радно време или подстицање рада од куће. Код нас важи неписани избор - каријера или деца.