У СРБИЈИ се годишње склопи све мање бракова, али је зато све више развода! Ово показује најновија Демографска статистика за 2018. годину, коју је објавио Републички завод за статистику. Те године склопљен је 36.321 брак, а разведено 9.995. Само четири године раније, бракова је било за 100 више, али је развода било за 3.300 мање.

Распадају се махом заједнице без деце или са једним потомком, које су најчешће трајале дуже од пет година. Просечан разведени брачни пар стар је између 40 и 45 година, и завршио је средњу школу. Занимљиво је да је у последњих 10 година дуплиран и број оних који су се разишли, а да је макар један партнер старији од 65 година.

Статистика још показује да се грађани све касније венчавају (мушкарци просечно са 34 године, жене са 31), као и да мајке све касније рађају децу. Средином прошлог века готово је било правило да жене роде макар прво дете између 20. и 30. године, а најчешће до 25. Сада је највише оних који се порађају између 30. и 34. године. Просечна старост мајке је 30 година, док је почетком миленијума била око 26.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Жене се у тридесетим, разводе у четрдесетим, разлаз после 13,6 година брака: Шта све каже статистика о Београђанима


Занимљиво је и да је ванбрачне деце у 2018. рођено 17.130, што је око 26 одсто од укупног броја рођених. То је, ипак, мање него у остатку Европе, где се бројеви крећу између трећине и половине укупно рођених.

Демографи, по речима Владимира Никитовића из Института за друштвена истраживања, ову ситуацију називају "друга демографска транзиција". То практично значи да су партнерски односи све релаксиранији и брак више није нужно прва опција:

- То је глобални тренд, али у развијеним земљама он не значи аутоматски мањи број деце, док се у Србији дешава управо то. На западу партнери и кроз ванбрачне везе остварују жељени број потомака, а после развода ступају у друге брачне или неформалне заједнице, у којима се наново остварују као родитељи. Код нас из ванбрачних, па и брачних заједница после развода, најчешће излазе самохране мајке, које су углавном изопштене из даље репродукције.

Стопа раста ванбрачних заједница и развода, према речима Никитовића, може се очекивати и надаље. Разлози за пуцање породица, како каже, нису доминантно економски. Доказ за то су деведесете, када је економска криза држала људе на окупу, чак и кад породица не функционише, због смањења трошкова.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ово су јасни показатељи да треба озбиљно да размислите о разводу брака


- Слажем се са светским демографима који сматрају да еманципација мушкараца касни за еманципацијом жена, и то је видљиво управо у друштвима попут нашег, које је спој традиционалног и модерног. Жена је угроженија, има захтевнију улогу на тржишту рада, сваки час може да изгуби посао, а истовремено се очекује да буде вредна домаћица и посвећена мајка, и то у времену кад су деца захтевнија него икад. Мало је мушкараца који су спремни да деле кућне обавезе. Поред глобалног тренда, то су додатни разлози за све мање бракова - каже Никитовић.


ДВАПУТ ВИШЕ АБОРТУСА НЕГО БЕБА

У СВЕТУ се жене генерално касније остварују као мајке, али ипак роде жељени број деце. Код нас то није случај, а један од разлога је и велики број абортуса и полних болести, као фактора секуднарног стерилитета. Прецизне статистике не постоје, али су процене да једна жена просечно има 2,8 абортуса. Поређења ради, просечан број деце по жени је 1,4. Никитовић сматра да је једино право решење сексуална едукација.