До краја јануара биће расписан први конкурс за запошљавање просветних радника и на том конкурсу посао ће добити просветари који су почели да раде на уговор 2014. и пре тога, као и 2015. године - рекао је Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја. Он је навео да ће наредни конкурс бити расписан у фебруару, па још један у марту, и тако ће бити запослено између 18.000 и 22.000 просветара који годинама раде на одређено.

Он је нагласио да неће бити дозвољене евентуалне злоупотребе приликом запошљавања на овим конкурсима.

- Министар има овлашћење да смењује директоре. Нећемо дозволити самовољу директора, али ни синдикалне притиске - упозорио је Шарчевић. - Ово је важна мера и за раст наталитета, јер је реч о младим људима.

Говорећи о малој матури, Шарчевић је навео да је планирао да 2022. године комбиновани тест буде замењен ПИСА задацима.

Вероватно ће бити промењен и начин бодовања за упис у средњу школу, па ће однос бодова које носи успех из школе и успех на малој матури бити 50 према 50, а сада је 60 према 40.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Брнабић: Нема потребе за хитним мерама, загађење није веће него раније


- Ове године мала матура биће као и претходних година - истакао је министар. - Једина новина је то што тестови неће бити штампани у комерцијалним штампаријама, већ у штампарији која ће бити у Заводу за унапређење образовања и васпитања под окриљем Министарства. Новина је и то што ће се тестови прегледати дигитално, а при крају је израда софтвера коју ради Факултет организационих наука. Решени тестови ће се скенирати и слати на један заједнички пункт, који ће бити у Графичкој школи на Новом Београду. Ту ће се сви тестови дигитално прегледати.

Шарчевић је говорио и о новој стратегији образовања, на којој се ради више од осам месеци.

- Већ почетком фебруара биће представљено шта је планирано да се уради у предшколском и основном образовању. За март је предвиђено да се презентује план за средње школе, у априлу ученички и студентски стандард и инвестиције, у мају наука, а у јуну високо образовање. Актуелна стратегија образовања 2020. у потпуности је реализована - истакао је министар.

Шарчевић је навео и да је план да 45 одсто ученика уписује гимназије и истакао да ће у Србији бити 13 типова гимназија.

- Била су занемарена талентована деца, постојале су само гимназије за ђаке надарене за математику и језике - подсећа министар. - Слика се већ променила, јер су отворена одељења за ђаке надарене за физику, ИТ, биологију и хемију, а сада су на ред дошла специјализована одељења историје и географије, као и спорта. Спортске гимназије ће другачије изгледати. Оне ће имати курикулум опште гимназије, али и много програма везаних за спорт.

Министар је навео и да ће се радити на већем броју уметничких гимназија, па ће бити отворене гимназије за креативне индустрије, дизајн, сценску уметност, медијску писменост...


ТРЕТМАН НАЦИОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ

Шарчевић је истакао да у уџбеницима националне теме морају да буду заступљене у пуном капацитету, у супротном уџбеници неће ућу у каталог.

- Ово није уцена него национални интерес. Не може се повлачење српске војске преко Албаније објаснити у једном пасусу. Исто је и са Јасеновцем, Првим светским ратом... - рекао је он.