Случајно загубљен закон о заштити ћирилице

ИВАНА МИЋЕВИЋ

16. 01. 2020. у 11:28

Случајно загубљен закон о заштити ћирилице

Ивана Мићевић

Закон који треба да заштити национално писмо и српски језик још је на чекању
ЗА последње три године усвојено је неколико стотина закона. Само у 2019. посланици су изгласали 180 измена постојећих и доношење сасвим нових закона! Међу њима су и они о укидању виза власницима дипломатских пасоша који путују у Мјанмарску Унију, Доминиканску Републику и Суринам. За бригу о комодитету дипломата када иду у егзотичне земље било је и воље и времена, али не за ћирилицу. Закон који треба да заштити национално писмо и српски језик на чекању је од 2017. године, када га је Министарство културе послало Влади.

Од тада он чека у некој фиоци зграде у Немањиној улици. Тешко је поверовати да је тамо случајно загубљен. Бар "Новости" редовно подсећају надлежне на обавезу да заштите национално писмо и језик. И да су заборавили, могли су се подсетити. Вероватније је да некоме ћирилица смета, да не желе да она добије предност над латиницом, да буде заштићена у јавној употреби.

Други народи, попут Бугара и Руса, своју ћирилицу одавно су заштитили, па је она искључиво писмо у рекламама, на билбордима, у излозима, формуларима и у препискама свих институција. Сада су прешли на виши ниво - њене заштите на интернету. Труде се да очувају чистоту језика и писма, а не њихов голи опстанак.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: КОМЕНТАР: Бајага
Иако није ни скупо, ни захтевно, наша држава то, изгледа, од силних других послова не стиже. Много и енергије и новца троши се на дигитализацију, вештачку интелигенцију, виртуелну реалност, док нам је у исто време обична реалност забрињавајућа. Латиница се користи пет пута више од ћирилице. Мејлови, СМС, комуникација на друштвеним мрежама и компјутерски програми готово искључиво су на латиничком писму. Млади ћирилицом углавном пишу само када морају - на писменим задацима из српског језика и књижевности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)