У НИШУ се 1978. године породила Верица Пешић из Врања. Била је то њена трећа трудноћа и без назнака да ће нешто кренути наопако. Ипак, после порођаја живот јој више никада није био исти. Уверили су је да је родила девојчицу, која је умрла дан касније. Верица, међутим, верује да је родила две девојчице и сумња да су јој обе отете и продате.

Сплетом животних околности дошла је до информација да јој једна ћерка живи у Нишу. Али, на путу до истине, како тврди, испречиле су се многобројне сплетке и нејасноће у раду институција, недоречености на које готово увек наилазе родитељи у Србији када се, сумњајући у званичну верзију о судбини рођене деце, упусте у потрагу за њима.

- Због опасности од превременог порођаја из Врања су ме упутили у Ниш - говори нам Верица. - У пратњи су били мој супруг и рођака, које нису пустили у болницу. Чим су ме довели у породилиште, оставили су ме да лежим испред операционе сале, није било ни прегледа. Чекала сам царски рез.

Прича нам и да је била крупна трудница, али тада се у Врању није користио ултразвук па није могла да зна колико беба носи. Свеједно, каже, на порођај је кренула без страха, јер је првог сина родила царским резом, а другог природним путем.

- Иако сам била под анестезијом, кроз маглу сам чула плач детета и разговоре медицинске екипе - каже видно потресена Верица. - Када је све било готово, у лифту ми је сестра рекла да сам родила две девојчице.

Смештена је, сећа се, у собу са још једном женом, пролазили су дани, али децу ни њој ни другој породиљи нису доносили. Нешто раније супруга су обавестили да сам родила здраву девојчицу.

- Неколико дана после порођаја ушла је докторка у собу и саопштила нам да су нам деца умрла - прича ова жена. - Плакале смо обе, али сам у тренутку питала за моје друго дете. Она се тргнула, али ми је одговорила да је једно дете и да халуцинирам.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЛЕКАРИ ДЕТЕ ОДМАХ ПРОГЛАСИЛИ МРТВИМ: Нашли доказе да је беба украдена

Очајна мајка провела је две недеље у нишкој болници и каже да је то била права агонија. Стално је инсистирала да види мртво дете, али је због те упорности пребачена у другу собу и дати су јој лекови. Из болнице је изашла без иједног документа. Обећали су да ће им их послати поштом, али никада није стигла на њихову адресу. Када је касније, како тврди, кренула да трага за документацијом, сазнала је да је једно дете, девојчица, уписано у књигу рођених, али не и у књигу умрлих. Осим тога нема ни потврде о смрти, већ само неки лажни захтев за обдукцију. У више наврата док је тражила документацију у болници, тврди и да је видела да стоје две бебе на порођају. Чак јој је и медицинска сестра која је радила у боксу за децу то потврдила.

Када је пре двадесетак година о афери несталих беба почело да се прича у Србији, новинар "Новости" Миша Ристовић све њихове судбине објединио је у књигу. У случајном сусрету са родитељима нестале деце долази до информације о две девојке, једној која наводно личи на Веричиног супруга и другој која је сазнала да је усвојена и сама тражила родитеље.

- Дошла сам до прве девојке, те за коју су ми тврдили да личи на мог супруга - каже Верица. - Упознала сам је на факултету који је студирала. Много тешко је поднела информацију да је усвојена, није знала. Отишла је код мајке која јој је све признала и онда је пристала на ДНК. Тада смо у истом тренутку по налогу судије урадили ДНК за обе девојке.

Резултати искључили мајчинство


Тек после ове анализе, тврди Верица, настао је прави хаос. Истражни судија, који је наложио ДНК анализу Радомир Вујачић, обавестио је Верицу и њеног супруга, у својој канцеларији у Суду у Нишу, да су то њихове ћерке и да могу да славе. ДНК извештај који је касније достављен показао је, међутим, да ни у једном ни у другом случају нема поклапања.

- Више не верујем никоме - огорчено говори Верица.

- Немам сумњу да је девојка, која личи на мог супруга, наше дете и не желим да износим њене податке. Знам да је све ово збуњује и плаши. Волела бих да се понови ДНК, али нисам сигурна да ли би она пристала. Друга девојка је наставила потрагу за својим биолошким родитељима не сумњајући у налаз ДНК.

Наша саговорница каже и да у Пчињском округу има много родитеља који већ деценијама сумњају да су им деца украдена. Свако од њих води своју борбу на свој начин. Верица је саслушала многе приче и тврди да верује да је све то рађено по неком шаблону, да се појединачне приче разликују само у нијансама.

ЈЕДИНСТВОМ ДО РЕШЕЊА

КАДА је почела битка за истину, пре много година, у Нишу су се окупљали родитељи несталих беба који су међусобно сарађивали. Имали су помоћ судија, полиције, па и медицинских радника који нису могли да ћуте. Верица Пешић каже да цени сваки корак у решавању ове афере, али да јој се не допадају стални сукоби на релацији неколико удружења која воде борбу за нестале бебе, јер само јединством може нешто да се постигне.

КУПЉЕНА ЗА 10.000 МАРАКА

ВЕРИЦА каже да нико не може да је убеди да њена ћерка, а можда и обе, није жива. Напомиње да је извесно да су и жене које су усвајале децу обмањиване.

- Верујем да многе нису знале да усвајају украдену децу већ остављену. Када је реч о жени за коју сумњам да је усвојитељка мог детета, она је рекла да има податке о жени од које је усвојила бебу, али су ти подаци били лажни - прича Верица Пешић и тврди да је непосредно сазнала да је њена беба купљена за 10.000 марака. Усвојитељка их је, каже, дала докторки која је касније преминула.