Проф. др Бранислав Боричић: Производимо експерте без знања

Љ. Бегенишић

недеља, 12. 01. 2020. у 08:45

Проф. др Бранислав Боричић: Производимо експерте без знања

Проф. др Бранислав Боричић

Треба престати са фаворизовањем неквалитетног кадра, сматра декан Економског факултета у Београду

ЂАЦИ увек препознају посвећеност и искреност свог учитеља, и то знају да цене. Између мене и мојих студената нема тајни и нема надмудривања. Ту смо на заједничком послу, ја да им помогнем, а они да науче. Да науче за себе, не за оцену и не за испит, и што пре схвате да им је то учење најзначајнија инвестиција у животу - то је наш заједнички успех извеснији. Приступамо, са пуно ентузијазма, свакој лекцији уз стално подсећање да је "сада прави тренутак" за учење. Неке се ствари не могу надокнадити после двадесет пете.

Ово нам говори проф. др Бранислав Боричић, декан Економског факултета у Београду, за чија се предавања тражи "столица више". Професор Боричић предаје математику, а на питање да ли смо ми нација талентована за математику, с обзиром на врхунске резултате наше деце, каже:

- Таленат, да! Али, замислите сада какви би то били успеси када бисмо као друштво били у могућности да обухватимо још шири круг становништва квалитетним образовањем. Замислите само колико је талената пропало зато што их родитељи или школски систем нису ни препознали као такве!? С друге стране, резултати ПИСА тестова показују како смо, и поред тих сјајних појединаца, у просеку заостали. Процес тих промена треба да започне знатним улагањем државе у образовање и да то траје у континуитету најмање двадесет година како би први резултати били видљиви. Плате наставног кадра би требало да буду у обрнутој пропорцији са нивоом образовања, јер главни посао ипак треба да ураде учитељи у нижим разредима основне школе.

* Проблем је само како те младе талентоване математичаре задржати у земљи. Имате ли ви рецепт?

- Рецепт је једноставан. Када послодавци, а међу њима и држава као важан послодавац, престану са фаворизовањем неквалитетног кадра, осетно ће се успорити одлазак младих. Штету која је направљена не можемо поправити ретроактивно. Много је већи проблем што у будућности нећемо бити у могућности да остваримо релевантан привредни раст без квалитетног кадра, тј. без кадра који има дипломе иза којих стоје стварне компетенције и знање. Та штета би се могла и процењивати, али је она, због те временске димензије и губљења перспективе, практично неизмерна.

* Прошла година показала је да на факултетима има више места него што има студената. Како се изборити са овим проблемом?

- Прошле школске године је пристигла на упис "демографски најсиромашнија генерација", али без обзира на то, тренд опадања броја кандидата заинтересованих за квалитетно високо образовање је забрињавајући. Дужни смо да понудимо висок квалитет модерног образовања, да будемо спремни да се прилагођавамо постојећем тренутку, али и да не правимо компромисе који би угрозили квалитет. Без озбиљног учења од стране студената и високих захтева са наше стране, нема доброг и квалитетног знања. Ово би била порука пре родитељима него ђацима, јер живимо у времену нејасно дефинисаних основних вредности. Главне припреме за професионалну каријеру се одвијају између десете и двадесет пете године живота. Сваки избор линије мањег отпора у том периоду је контрапродуктиван и много кошта касније, и то морају имати у виду и ђаци и родитељи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: У 65 школа програми за образовање одраслих

* Много деце бира линију мањег отпора и уписује приватне факултете на којима се до дипломе стиже брзо и лако... Да ли приватни универзитети угрожавају државне?

- Пре бих рекао да је наше друштво угрожено, а не квалитетне високошколске установе. Друштво је суочено са инфлацијом безвредних диплома, што је праћено бројним неупотребљивим кадром који се сада мери десетинама хиљада "експерата" без знања. Част изузецима, али ти изузеци овде нису ни вредни помена.

* Шта највише замерате приватном школству?

- Не бих правио дискриминацију по основу власништва образовних институција, јер ствари у свету не стоје тако. Код нас је, међутим, од самог почетка, приватна иницијатива у области образовања дугорочно компромитована. Мислим да као друштво нисмо били спремни, а то нећемо бити још дуго, за отварање простора приватним иницијативама у образовању. Код нас су тренутно сви једнаки пред законом, па уз партијско запошљавање, које одавно цвета, имамо и тај парадокс да се кандидати са приватних више запошљавају у државном, а кандидати са државних факултета се више запошљавају у приватном сектору.

ДОБРИМ СТУДЕНТИМА ОДМАХ СЕ ПОНУДИ ПОСАО

Економски факултет увео је програме Лондонске школе економије. Да ли се већ неке фирме интересују за ове студенте?

- Имамо два таква програма, један из области економије и финансија, а други из области бизниса и менаџмента. Интересовање је у порасту јер се ради о престижним програмима. Већина студената са тих партнерских програма на завршним годинама има примамљиве понуде за посао, неки већ и раде, и раде овде, у Србији, што нас све посебно радује, јер је било сумњичења како ту школујемо студенте за иностранство.

Такође, имамо и "Први и прави посао", програм запошљавања тек свршених студената који је Економски факултет први увео на Београдском универзитету, а којим се студентима који факултет заврше у року и са просеком преко 8,5 обезбеђује прва понуда за посао у струци у року од 3 месеца након дипломирања.

Коментари (2)

e

12.01.2020. 12:01

mnogo si naivan, pa to se i trazi, to je "zakon trzista", znanje je opasna roba, ko ima stvarno znanje taj odmah mora da se iseljava