СКОРО да не прође дан а да нас не затекне нека вест о насиљу у школама. Узнемире се деца, родитељи, школа, полиција и тужилаштво и на крају се испостави да је то била - лажна узбуна. Тако је надавно мало грубља игра дечака у школи у Белој Цркви проглашена - силовањем. Слично је било и са несташлуком деце у школи "Карађорђе" у Београду, чак је и у вртићу дете које је другара случајно огребало пластичним маказама проглашено насилником...

У Министарству просвете кажу нам да им је од почетка ове школске године до средине новембра пријављено укупно 280 случајева насиља, од тога нису све пријаве насиља трећег нивоа, већ су у том броју и пријаве ризичног понашања.

- Током прошле школске године месечно је у просеку било до 85 пријава трећег нивоа насиља. Школе и родитељи често пријављују и ситуације које се успешно могу решити на нивоу школе - кажу наши саговорници из Министарства просвете.

Министарство је, иначе, прописало три нивоа насиља. Први подразумева ударање чврга, штипање, гребање, оговарање, вређање, ругање... У други ниво убрајају се шамарање, ударање, гажење, пљување, отимање и уништавање имовине, измицање столице, чупање за уши и косу, уцењивање, претње... Трећи и најопаснији ниво су туче, дављење, проузроковање опекотина и других повреда, ускраћивање хране и сна, застрашивање, уцењивање уз озбиљну претњу, изнуђивање новца или ствари...

Прочитајте још - "Свако треба да зна шта једна туча у школи може да изазове": Исповест мајке чија је ћерка доживела вршњачко насиље

Иако је подела јасно прописана, ни то не помаже увек да се правилно процени да ли је реч о агресивности или другарском задиркивању, случајности или лошој намери.

- Нема универзалних правила којима процењујемо шта се десило међу децом. Свака ситуација је јединствена и морају се добро утврдити чињенице - каже за наш лист психолог и психотерапеут Марина Наједин. - Генерално, за процену да ли је агресивно понашање и насилно треба оценити да ли је постојала намера, неравнотежа моћи, да ли се понашање понавља и да ли је суштина наношење бола или угрожавање здравља.

И дечји психолог Бранка Тишма истиче да је важно проценити да ли се неки инцидент догодио случајно или је било намере.

Прочитајте још - Мог Луку су хтели да баце са трећег спрата школе: Потресна исповест мајке дечака (12) из Београда који је жртва вршњачког насиља

- Ако је било намере, дете до детаља може да опише шта је урадило, а ако није, оно се и не сећа догађаја. Важно је шта ће дете испричати - каже Бранка Тишма за "Новости".

Марина Наједин наводи да је питање и где је граница између објективног и субјективног приказивања ситуације.

- Нема преувеличаног насиља. Без обзира на интензитет насиља, мора се реаговати. Поставља се само питање да ли је насиља стварно било - каже она.

Depositphotо

Додаје да је потребно разликовати агресивност и насилност.

- Агресивност је део нашег еволутивног наслеђа које нам је омогућило опстанак - појашњава она. - Пријатељско задиркивање, неспоразуми, случајно наношење бола, чак и агресивно решавање сукоба између вршњака исте моћи није насиље. Свако гурање, задиркивање и вређање, ма како непријатно било, не може се дефинисати као насиље. Насиље је деструктивна агресивност која има за циљ наношење бола другој особи. Потребно је без одлагања реаговати и на насилно и на агресивно понашање. Насилно понашање не пролази само од себе.

Милан Бајић, директор ОШ "Јосиф Панчић", из Београда, сматра да насиље треба решавати у просветним органима, не у медијима, те да је Министарство прописало јасне процедуре које треба испоштовати.

И РОДИТЕЉИ ГРЕШЕ

УЛОГА родитеља је велика, али они некада ненамерно деци нанесу штету.

- Родитеље треба више укључити у рад школе, посаветовати их да не реагују импулсивно, већ да утврде чињенице. То је у интересу њиховог детета - препоручује Марина Наједин. - Обраћање медијима са једностраним, непровереним информацијама додатно штети деци и компликује проблем.

Бранка Тишма истиче да родитељи често сматрају да ако је њихово дете некога ударил,о онда је то игра, а ако је неко ударио њихово дете, онда је то - насиље.