ВАНРЕДНИ црквено-народни сабор Српске цркве за Северну и Јужну Америку биће одржан 29. фебруара 2020. године у Клирвотеру на Флориди. Најважнија тачка дневног реда овог скупа биће захтев Светог синода СПЦ да се поништи реорганизација цркве у САД.

Ова одлука донета је на седници Централног савета одржаној недавно у Чикагу, којој су присуствовала тројица епископа који се сматрају творцима нове црквене организације у САД - западноамерички Максим, новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин и источноамерички Иринеј (Добријевић). Заказивањем сабора они су наговестили да ће послушати Патријаршију у Београду и повући своје нелегалне потезе. Синод је од њих затражио да пониште све претходне одлуке о оснивању Епископског савета за територију ограничену на САД, као и дејство устава прокламованог истовремено са "арондацијом" епархија.

У Патријаршији у Београду задовољни су одлуком тројице владика да се повинују црквеним органима, али и наглашавају да је нови амерички сабор заказан само дан пре истека рока који је поставио Свети синод.

Прочитајте још - Владике СПЦ праве скандале у Америци: Цркву на Флориди претворили у вашар, естрадну звезду звали да "увелича" покладе

- На седници која је одржана 7. децембра у Чикагу формално је испоштована одлука Светог синода, иако многи сумњају да ће она бити у целости извршена - наводи саговорник "Новости" из седишта СПЦ. - Владике Максим, Лонгин и Иринеј без благослова црквених тела летос су прогласили Епископски савет искључиво за простор САД, иако надлежност овог тела мора да се простире и на целу Северну и Јужну Америку. Они су тиме направили тихи пуч у Цркви, што је чин без преседана.

Одлука о осамостаљењу црквеног савета за САД донета је без одобрења највиших црквених власти, али и без учешћа владика канадског Митрофана и јужноамеричког Кирила, који су стални чланови овог тела.

Реорганизацију цркве у САД тројица епископа спровела су на своју руку и у веома осетљивом времену када међуцрквене односе кроји сукоб Руске православне цркве и Васељенске патријаршије око канонског статуса тзв. Православне цркве Украјине. Летошњи гест српских владика многи читају у кључу обезбеђивања подршке Цариграда, који у САД има изузетно велики утицај на православни духовни живот.

Црква Светог Ђорђа у Клирвотеру

Васељенска патријаршија, уз то, већ дуже од деценије нескривено заступа тезу да црквена дијаспора - простор насељен православним верницима ван матичних држава и цркава - треба да пређе под њену јурисдикцију. Патријаршија у Београду, држећи се древног канонског поретка, овакве покушаје оштро одбија, сматрајући да је СПЦ једина канонска црква која има пуно право да уређује устројство својих епархија у свету.

РАНКОВИЋ КАНДИДАТ ЗА ДЕКАНА

РЕДОВНИ професор јереј Зоран Ранковић кандидат је за место декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Њега је за ову дужност предложило Научно-наставно веће, а избор ће наредних дана потврдити Савет факултета. Тиме је, по многим тумачењима, окончана и криза у овој установи, изазвана разрешењем владике Максима са професорске катедре и сукобом црквених и световних, универзитетских, прописа.