ОТПАД за чији третман, односно поновно искоришћење или одлагање на еколошки прихватљив и ефикасан начин нема техничких могућности и постројења у нашој земљи - извози се. Законом је забрањен увоз отпада ради одлагања и искоришћења у енергетске сврхе, као и увоз опасног отпада. Ипак, поједини опасни отпад може ући у нашу земљу, али само као секундарна сировина. Тако, наша земља увози метални отпад од олова, легура олова, отпадне оловне батерије, целе или поломљене, са електролитима или без њих, оловне акумулаторске плоче (мрежице)...

Овако за "Новости" објашњава министар животне средине Горан Триван шта све од опасног отпада може у нашу земљу да уђе. Како каже, прекогранично кретање отпада у Србији обавља се у складу са Базелском конвенцијом, али и домаћим законима који то регулишу. Ипак, количине опасног отпада које наша земља увезе и извезе нисмо добили од ресорног министарства.

- Увоз и извоз отпада прати документација о кретању од полазног места до коначног одредишта, у складу са националним и међународним стандардима и прописима, који се односе на прекогранични промет - објашњава Триван. - Држава извоза доставља земљи увоза и транзита обавештење о кретању отпада. Увоз и извоз не може да започне пре него што све државе не издају дозволе и сагласности. Влада Србије одређује поједине врсте опасног отпада које се могу увозити као секундарне сировине.

Према речима Тривана, опасни отпад извози се у земље ЕУ. Оне поседују виши стандард третмана за одређену врсту отпада или постројења која су погодна за уништавање. Да би се добила дозвола за увоз, извоз или транзит опасног отпада, потребно је да са њим поступа на еколошки прихватљив начин.

Прочитајте још - Триван: Више рециклажној индустрији, решити проблем опасног отпада

- Отпад који се извози је онај који произвођачи или власници не могу у Србији да прераде или одложе на безбедан и еколошки начин - истиче Триван. - Ту спадају фармацеутски отпад, отпадна уља, хемикалије, стакло од катодних цеви, који садрже опасне супстанце, отпадне киселине, катализатори, отпад који садржи ПЦБ или отпадна уља која су загађена ПЦБ. У Србији не постоји депонија за одлагање опасног отпада, нити постоје капацитети за сагоревање. До сада није изграђено ни постројење за физичко-хемијски третман опасног неорганског отпада. Нашој земљи су потребни додатни капацитети за складиштење или третман опасног отпада.


Министар Горан Триван Фото Танјуг/С.Радовановић

Како објашњава Триван, у Србији се рециклира отпад од електричне и електронске опреме, флуоресцентне цеви које садрже живу, отпадни акумулатори, уља и возила. Отпадне батерије, нарочито оне које се користе у домаћинству, скоро се и не рециклирају. У нашој земљи третирају се и отпади индустријског порекла, муљеви, шљаке, филтерске прашине, различитим физичко-хемијским, хемијским, термичким али и биолошким поступцима.

- Последњих година постоје тенденције у оквиру ЕУ да се опасни отпад третира и на правилан начин збрине на месту настанка, односно у земљама чланицама - говори Триван. - Србија се за то спрема, па тражи решење за локацију, а потом и изградњу постројења за третман опасног отпада.

Медицински отпад Фото Д. Миловановић

Министар Триван истиче да постоје локалне самоуправе које су изразиле спремност да се овакво постројење, које је, како он тврди, безбедно, сагради на њиховој територији. Надлежни верују да ће већ од следеће године кренути у израду пројектно-техничке документације.

Нажалост, стручњаци упозоравају да је Србија земља еколошке аљкавости, отрова затрпаног у земљу, отпада који плута рекама и некажњеног уништавања свих природних ресурса.

ПЛУТАЈУЋЕ ДЕПОНИЈЕ

НЕМА већег ругла од плутајућег отпада на прелепој Дрини и Перућцу. Министар Триван каже да је министарство део стручне комисије за решавање овог проблема, јер се отпад плута на Дрини и њеном сливу из Црне Горе, Републике Српске и Србије.

Како каже Триван, у току су активности на решавању овог проблема. Ипак, чини се да ће флаше, кесе и остали оптад, још дуго плутати једном од најлепших река у Србији.

Код Обреновца је 2018. откривен закопани опасни отпад Фото Танјуг/Р.Прелић

ОТПАД У ПАРКУ ПРИРОДЕ

ПРОЛАЗАК кроз један од природно најлепших предела западне Србије, планину Златар, и сам улазак у Пријепоље, дефинитивно је једно од најружнијих места који се могу затећи у нашој земљи. Непрегледна депонија простире се до зелених четинара, и готово је немогуће неприметити је јер стиже и до регионалног пута који води за Црну Гору.

- Министарство је 2018. године доделило Општини Пријепоље 3.000.000 динара, за пројекат израде документације за санацију сметлишта Стањевина - говори Триван. - Израда пројекта је у току.