УЧЕНИЦИ у Србији нису заинтересовани за школу. Не виде да она има неког смисла. Демотивисани су, у школу иду по навици и зато што морају. Деца школу доживљавају као изоловано острво и слабо је повезују са својим животима. И ово је нешто најстрашније што је могло да нам се догоди.

Прочитајте још: Више од трећине ученика не разуме прочитани текст: На све стране "вуковци", а резултати показују да наши ђаци не напредују

Др Драгица Павловић Бабић, директорка Института за психологију, овако објашњава резултате ПИСА тестирања који су показали да 41 одсто ученика у Србији неоправдано изостане из школе у току две недеље. Њих чак 61 одсто закасни на неки час, сваки четврти сматра да напорно учење није важно за постизање резултата, а половина наводи да током наставе не добија јасну повратну инфомацију од наставника.

Прочитајте још: Ускоро резултати "Писа" тестирања: Заостајемо 50 бодова за светом, а напредујемо два-три за три године

Овај процес, каже Драгица Павловић Бабић, траје дуго, а разлог су околности у којима живимо и време у коме нема ентузијазма.

Она наглашава да се стање може поправити, али не преко ноћи.

- Образовање мора да се посматра као врхунска вредност. Упорним радом оно може да дође у фокус као развојна шанса - истиче Драгица Павловић Бабић и као примере наводи Финску и Пољску, које су постигле велике резулате у тој области.

ПРЕКРШАЈНЕ ПРОТИВ РОДИТЕЉА ДИРЕКТОР београдске ОШ "Дринка Павловић" Јоле Булатовић био је принуђен да против два родитеља поднесе пријаву судији за прекршаје, управо због изостанака. Један од њих је кажњен новчаном казном од 5.000 динара. - Школа је исцрпла све законске могућности, како би натерала родитеље да реагују на велики број изостанака деце, али то није помогло - објашњава Булатовић. - Један од та два ученика није био у школи ни две трећине од укупног броја часова.Б. Б.

Када је реч о конкретним примерима, мајка једног гимназијалца из Београда каже на наш лист да су деца у одељењу у које иде њен син, недавно на тромесечју имала - 1.300 изостанака.

- Од тога је 800 оправданих, 20 неоправданих и остатак је био у недефинсаном статусу, јер оправдања још нису била донета - преноси ова мајка податке које је разредни старешина изнео на родитељском састанку.

А својевремено је у Петој београдској гимназији број изостанака био по ученику од 67 до 200, у просеку око 100 изостанка током школске године. У Првој београдској гимназији просечан број изостанка својевремено је био 113, највише у четвртом разреду - 147 по ученику, а најмање у првом - 76.

Наставници појашњавају да је оволики број изостанака био карактеристичан за ученике завршних разреда, да се то померило ка нижим разредима, што је забрињавајуће. Истичу да се највише изостаје када су писмени, контролни задаци, закључивање оцена... Ученици се воде логиком да им је боље да не дођу у школу него да покваре оцену или добију кеца. Наставници причају да се ђаци у старијим разредима понашају као да су на факултету, спреме градиво, дођу и одговарају, добију пет и онда их опет нема до следећег одговарања.

Сматрају да је проблем у родитељима који редовно правдају изостанке, уз уредна лекарска оправдања, али и у домовима здравља у којима се та оправдања олако добијају.

- Наш програм је пренатрпан, деца између 14 и 17 година су у пубертету, не желе да иду у школу, време користе да би кампањски научили оно што морају, јер уче за оцену а не да би знали - каже нам Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, која је 22 године радила као наставник у средњој школи, где је, каже, увек било много изостанака. - Тренд међу средњошколцима је да су деца која изостају са наставе "ин", а она која редовно иду на часове нису - каже она.

Као могуће решење види укључивање родитеља, домова здравља и наставника, који су сада немоћни јер морају да правдају часове према потврди коју деца донесу.