СРПСКА православна црква и верници данас славе Ваведење Пресвете Богородице, један од највећих празника посвећених Богомајци.


Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица је обележено црвеним словом у православном календару. Спада међу 12 највећих хришћанских празника.

Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.

По обећању, да ће дете које им Господ подари, посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.

У свечаној поворци, Марија је ишла између мајке и оца, а иза њих кретали су се многи рођаци и пријатељи.


На улазу у храм, Марију је дочекао првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече и Крститеља и увео је у светињу, где је била до своје 12 године.


После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.


Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава. Данашњи празник је и слава манастира Хиландар.


ОБИЧАЈИ


Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

У таковским селима био jeобичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале.

У селима ујужномПоморављу жене које немају децу, одлазе у манастир Црквицу, где се моле како би добиле пород.


Према веровањима, сточари славе Ваведење како би им Богородица заштитила стоку од звери.

На основу тога какво је време на данашњи дан, у источној Србији су предсказивали род усева, ведро небо и лепо време обећавајудобру летину.