У новом извештају Европског центра за праћење дрога и зависности о дрогама (ЕМЦДДА) и Еуропола о европском тржишту наркотика истиче се како хероин из Турске у Европу стиже преко три балканске руте од којих једна пролази и кроз Србију. Наводи се како је балканска рута најкраћи кријумчарски пут за хероин који стиже из Авганистана преко Ирана и Турске у Европу, али и за остале дроге.

Истанбул је кључна тачка на том путу где се организују пошиљке хероина у ЕУ, наводи се у извештају и подсећа на то да је пре неколико година Турска запленила највећу количину хероина у последњих десет година, пишу Независне новости.

"Хероин се може испоручити из Турске на тржишта ЕУ користећи три гране балканске руте. Једна пролази кроз Грчку, Албанију и/или Италију, користећи поморски и копнени превоз. Друга пролази кроз Северну Македонију, Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Хрватску и Словенију, па у Италију или Аустрију. Трећа води у Мађарску, Аустрију, Чешку, Пољску или Немачку", наводи се у овом извештају.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - АКЦИЈА НА АУТО-ПУТУ: Пали док су предавали шест пакета хероина!

Како се додаје, доступне информације сугеришу углавном да хероин улази у ЕУ на копненим граничним прелазима у Бугарској и Грчкој.

"У неким случајевима хероин се привремено чува у складиштима на подручју Балкана пре транспорта даље", истиче се у извештају.

Закључено је да је, иако се балканска рута сматра најактивнијом за кријумчарење хероина, стопа заплена прилично ниска дуж ове руте, у односу на велике количине хероина заплењене у Ирану и Турској.

"То сугерише да је трговина хероином преко Балкана добро организована", закључено је у извештају.

Уобичајени начин транспорта за кријумчарење хероина балканском рутом су и даље скривање у аутобусима, аутомобилима и посебно камионима. Истиче се да је регион западног Балкана кључна транзитна регија за дрогу и прекурсоре који иду ка ЕУ.

Марко Ницовић, члан Светске асоцијације шефова полиција, рекао је да је овај простор незаобилазан за шверц дроге према ЕУ, јер је најкраћа копнена веза између Азије и Европе. Он оцењује да политичке претпоставке често спречавају бољу сарадњу између полицијских агенција на нашим просторима.

"Увек када нека полиција тражи од друге информативну или неку другу помоћ, то се посматра прво кроз политички контекст, а тек онда у криминалистичком смислу. То је један од проблема који се односе на сарадњу полиција из БиХ, Хрватске, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и слично", казао је Ницовић за "Независне".


(телеграф.рс)