КАДА су данашњи родитељи били деца свако вршњачко насиље називано је игром и несташлуком. Многа деца су тада била жртве, а ни код куће, ни у школи нису смели да се пожале. Данас се често иде у другу крајност, па се и случајни физички контакти готово без изузетка проглашавају за - вршњачко насиље. Правила су се потпуно променила, али је једно остало исто - деца су у оба случаја на губитку!

Данас, из најбоље намере, штету деци често направе родитељи. Уместо да се обрате педагозима и учитељима, неретко прво похрле у редакције таблоида, жељне сензација. На ноге се подигну и школа и полиција и тужилаштво, да би се на крају испоставило да се ништа није ни догодило. Играла се деца.

У последњем случају, у Белој Цркви, несташлук дечака за који су прописно кажњени у школи, чаршија и локални медији претворили су у силовање оловком, убадање, навели да су дечака скинули голог и злостављали га. Школа и родитељи демантовали су цео случај, а деца су остала са стигмом напасника и жртве.

За насилника је проглашено и дете које је у вртићу, приликом сечења папира, повредило девојчицу пластичним маказама. Исто се десило и са дечаком који је друга огребао шестаром.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПРАВА ИСТИНА о "силовању дечака оловком" у Белој Цркви: Иза свега стоји новинар који се прославио лажирањем своје отмице?



Број пријављених случајева свих врста насиља драматично расте, али, стручњаци кажу, не зато што га има више, него зато што се о њему више говори. И треба да се говори, али не и да се прави много буке ни о ко чега. Због шумова од лажних узбуна неће се чути прави вапај злостављаног детета.

Зато је важно да школе не покушавају да прикривају и умањују значај инцидената међу ђацима, а родитељи да не праве од сваке незгоде аферу. Тако сви раде на штету деце, којој је данас теже него икад, јер их, осим опасности у школи и на улици, још веће претње вребају у виртуелном свету.