МУШКАРАЦ старости око 60 година убио се пуцњем из пиштоља на Звездари. С. В. стар 41 годину, на сеоском гробљу у селу Велико Поље, код Обреновца, пуцао из пиштоља себи у главу. Тело Д. Л. из Ниша пронађено у гаражи у дворишту породичне куће у насељу Доња Врежина. Тридесетпетогодишња жена скочила са трећег спрата зграде у Улици Алексе Шантића у Новом Саду.

Ово су само неке од вести које су пуниле црне хронике медија претходних недеља и због којих се чини да број самоубистава у Србији никада није био већи. Статистика, међутим, показује нешто сасвим друго. Према последњим подацима Републичког завода за статистику руку на себе у прошлој години дигло је 949 особа, што је најмање у последњих 10 година.

Године 2009. године број самоубистава достигао је 1.376. Од тада до лане, само 2016. и прошла година биле су са мање од 1.000 самоубистава на годишњем нивоу.

Психолог Александра Јанковић сматра да су окидачи за самоубиство различити - од хроничне депресије, преко проблема виталне енергије, стања "није ми ни до чега", пада воље, па до безнађа, а све то праћено је поремећајем сна и апетита.

- Родитељи млађих људи често њихово лоше расположење отписују уз опаску да су то младалачке бубице - каже Јанковићева. - Сваку претњу, ако је праћена лошим расположењем, треба схватити озбиљно, као и црни хумор на ову тему и расправе са пријатељима у којима се јасно каже да се размишља о таквом потезу.

Код старијих особа, сматра наша саговорница, најчешћи разлог на овакав корак је усамљеност.

- Медији могу да помогну, али не сервирањем прича о спектакуларним самоубиствима, рецимо, естрадне звезде, од чега се прави спектакл, а они постају хероји - каже Јанковићева. - Није срамота причати о суициду и охрабрити људе да затраже помоћ.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДЕТАЉИ НЕЗАПАМЋЕНЕ ТРАГЕДИЈЕ КОД СОПОТА: На кревету уз мртвог младића мајица бивше девојке и бројанице за њих двоје


Она објашњава да је најгоре деци чији су родитељи самоубице, јер их то обележава за читав живот. Они, према њеном мишљењу, осећају кривицу, питају се да ли су томе и сами допринели.

Према речима др Наташе Росић, начелника јединице за биостатистику у здравству Завода за јавно здравље Београда, стопа самоубистава код мушкараца била је 12,7 на 100.000 становника. Код жена тај број је три пута мањи, па се тако, на 100.000 становника, 4,7 дама одлучило да дигне руку на себе. Просечна старост мушкараца који су извршили самоубиство била је 54,2 године, а жена 57,3. Статистика остатка Србије не разликује се много од главног града.

- Најчешћи начин извршења самоубистава, у прошлој години, било је вешањем, дављењем и гушењем, где је забележено 59 случајева - наводи др Росић. - Следи намерно лишавање живота скакањем са висине - 30 случајева и пуцањем из револвера - 21 случај. Међутим, код мушкараца су више заступљена самоубиства опаљивањем из револвера, а код жена скакањем са висине и тровања хемикалијама.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Самоубиства: Петком најчешће беже од живота


Како наводи др Росић, највише самоубистава становника Београда било је у јулу (18) и децембру (15), а најмање у мају - шест. Статистика бележи и да је "црни дан" у прошлој години био понедељак. Тако је првог дана радне недеље, себи живот одузело 26 становника, а у "црној хроници" најмање самоубистава забележено је четвртком - 14.

Наша саговорница истиче да су, у периоду од 2009. до 2018. године, у Београду регистрована 1.552 самоубиства. Највише их је било у 2014. години - 172, а најмање у 2017. - 135.


СТАРИЈИ МУШКАРЦИ НАЈУГРОЖЕНИЈИ

У БЕОГРАДУ је лане један дечак млађи од 15 година дигао руку на себе, а од 15 до 24 било је 28 самоубица. Највише је старијих од 75 година - 233, и то 164 мушкарца и 69 жена. Критична је и животно доба од 55 до 64 године, у којој је припадника јачег пола било 150, а лепшег 51. Што се образовне структуре тиче, највише их је са средњом школом 424, са високом 53, основном 254. На листи по брачном статусу предњаче неожењени и неудате 217, у браку 393, удоваца и удовица 214 и разведених 124.