Батине нису љубав. Када први пут крене да вас удари или вас удари, одмах се окрените и идите, јер ће то сигурно поновити.

- Немојте продужавати агонију чекајући или верујући му на реч да ће се променити. Неће! Може бити само гори, а живот је, запамтите, само један. То кажем зато што је, нажалост, немали број жена у Србији које нису дочекале јутро“, каже на почетку разговора за „Ало!“ храбра Бојана Обрадовић Вељковић (34), која је и сама била жртва породичног насиља.

Бојана је годинама трпела породично насиље, а онда је пре готово четири године заувек напустила свог још законитог супруга, иначе полицајца.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Снимак насиља згрозио Србију: Жена једва остала на ногама после шамара насред улице (ВИДЕО)

- Били смо заједно 15 година, од моје 16. После седам година сам добила први шамар. Наравно, није био једини. Шамаре сам добијала чак и док сам дојила ћерку јер нисам хтела да му напишем са колико сам мушкараца била пре њега. Онда ме је и варао, малтретирао, уцењивао, претио ми, контролисао ме, омаловажавао, повремено ми претио убиством, а неколико пута и брутално претукао - прича Бојана.

СУМОРНА СТАТИСТИКА Међународни дан борбе против насиља над женама, који се обележава 25. новембра, Србија дочекује са суморном статистиком. Наиме, од почетка године убијено је 28 жена, а у 15 случајева убистава није било ранијих пријава за насиље у породици. У претходних 11 година, у Србији је 320 жена изгубило живот. Статистика указује и на то да је свака друга жена у Србији доживела неки вид насиља.
Пре четири и по године, како наводи, крвнички ју је претукао у Винчи док су се враћали с прославе рођендана њене пријатељице ударајући је песницама у главу, због чега је после данима имала подливе. Тада је бежећи од насилника преко њива и уличица позвала полицију, која је насилника привела, а њу одвела право у Ургентни центар.

- После тог бруталног пребијања нисам поднела кривичну пријаву због његових уцена и претњи да нећу видети децу ако он изгуби посао јер је полицајац. Онда сам му се вратила, највише због деце. Након тога се променио, али само на неколико дана, а онда се све вратило на старо - наводи Бојана.

У фебруару ће бити пуне четири године откако га је напустила. Отишла је код мајке са ћеркицом јер је син желео да остане са оцем.

- Тада сам поднела кривичну пријаву и за крвничко пребијање у Винчи. После три и по године, колико је трајао тај судски процес, он је добио само пет месеци условно за брутално батинање. Да ли треба да вам напомињем да је још радник МУП-а и носи значку и оружје?! Три године никако да се заврши и судски процес у вези са разводом, па сам са насилником званично и даље у браку - наводи наша саговорница.

Бојана се одласком од мужа насилника заувек ослободила песница и шамара, али ова храбра жена и мајка сада води једну од својих највећих животних борби. То је борба за старатељство над двоје деце - сином (15) и ћерком (10), које је Центар за социјални рад доделио оцу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - На трему набијена свињска глава: Језив призор испред Иванине куће коју је дечко пржио пеглом

- Центар је донео одлуку да децу виђам повремено. Једини разлог због којег деца не живе са својом мајком јесте то што немам свој стан, већ сам подстанар, и што немам веће приходе од оних које имам. То је мој једини грех и једини разлог због којег ова мајка није са својом децом. Срам да буде све који су донели ту одлуку. Погодно је да деца буду са насилником, а не са мајком која је побегла и од насилника и од насиља. Толико волим своју децу, да ћу се за старатељство борити до последњег даха - наводи Бојана.

Иако наводи да јој није било лако због свега што ју је након одласка од насилника снашло, посебно кад је реч о деци, јер нису са њом, истиче да је то био једини исправан пут.

- Било је „или пуковник или покојник“. Само један живот имам. Насилника одмах пријавите, немојте да буде касно. Моја деца, ако ништа друго, бар имају живу мајку, док нека нажалост нису била те среће - завршава наша саговорница.

ДЕСЕТ ОД 11 ЖЕНА ВРАТИ СЕ НАСИЛНИКУ

- Адвокат ми је казао да се 10 од 11 жена које доживе насиље врати насилнику. Разни су разлози. Код мене, осим што сам тог човека волела као бога и веровала и надала се да ће се променити, један од разлога је и то што нисам имала куда да одем. Оца немам, а мајка је слабог материјалног стања, па нисам хтела још и ја да је оптеретим. Али кад пролазиш кроз такав хорор кроз какав сам ја прошла, онда се само једног јутра пробудиш и кажеш: „Е, сад је стварно доста.“ Ако треба на улицу, онда на улицу. Срећом, имам сестру Анђу, која је мој велики ослонац у сваком смислу и која и мени и мајци помаже како и колико може, с обзиром на то да и она има породицу. Без ње би било још теже - истиче Бојана.


ало.рс