НИЈЕ реткост да се људи под старе дане зближе, пронађу особу са којом ће свакодневно делити разумевање и проблеме, па на крају и заљубе и почну да живе у ванбрачној заједници. Некада то наиђе и на отпор потомака, пре свега због бојазни да ће "придошлица" у живот њихове мајке или оца, по могућој смрти узети део имовине.

Међутим, према српском закону ванбрачни супружници немају право наслеђивања, ни имовине, ни породичне пензије без обзира на то колико је дуго трајала ванбрачна заједница. То је резервисано искључиво за оне који су у браку.

Адвокат Владимир Маринков објашњава да је немогућност наслеђивања једина разлика између брачне и ванбрачне заједнице:

- Законодавац се користио резоном да је намера партнера да супружник не наслеђује његову имовину и да је управо због тога засновао ванбрачну, а не брачну заједницу. Такав пропис има логике, али у свету је сада другачији тренд и иде се ка томе да се оне потпуно изједначе.

Пошто ванбрачни супружници често не желе да после своје смрти партнера оставе без ичега, а из разних разлога се нису венчали, Маринков, каже, да код нас често користе опцију тестаментарног наслеђивања.

- То значи да један партнер своју имовину тестаментом завешта другом. Најчешће то обоје ураде, па ко први умре, други га наслеђује. Проблем настаје кад постоје деца из ранијих бракова, који имају законско право на свој нужни део, а то је половина онога што би добили да нема тестамента.

Рецимо, ако преминули има двоје деце, а тестаментом је све оставио ванбрачној супрузи, деца и супруга деле имовину по пола, па свако дете добије по једну четвртину.


Владимир Маринков,фото М.Лабудовић

Маринков наводи да се често прави и уговор о доживотном издржавању како би ванбрачни партнер избегао наследнике.

- То је као да је неко продао стан, али не за паре већ за услугу и онда та имовина не улази у наслеђе. Наследници тада туже партнера и покушавају да оборе уговор доказујући да њиховом родитељу није требало издржавање или да га није добијао или да није био свестан шта ради. Разне су ту спорне ситуације и такви процеси увек трају по неколико година.

Има ситуација и да ванбрачни партнер нема законских наследника. У том случају ако је имовина остављена тестаментом супружник може њом да располаже како хоће. Ако нема ни тестамента, ни наследника, онда имовину наслеђује држава, а не ванбрачни партнер.

ЗАЈЕДНИЧКА ИМОВИНА

ДЕШАВА се и да су у старости ванбрачни супружници пре смрти једног живели заједно неколико година и у том периоду стекли заједничку имовину, рецимо, купили стан или викендицу на планини или на мору.

- Тада партнер има право на половину и то није део заоставштине - објашњава авдокат Маринков. - Другу половину деле законски наследници. Међутим и око тога могу да се споре и да деца на суду обарају допринос партнера и доказују да је он мали или никакав у стицању те имовине.