Удневним новинама  “Данас”, од уторка 19. новембра, проф. Весна Ракић-Водинелић поводом поступка утврђивања оргиналности докторске дисертације министра Синише Малог изнела је свој став да „права Малог нису повређена".

Пуномоћници Синише Малог наглашавају да тумачење делова из жалбе, али и правила поступка у коме проф. Ракић-Водинелић није учествовала као странка, може довести до стварања притиска јавности на Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду, који тек треба да донесе коначну одлуку о свим жалбама, па и о жалби Синише Малог и његових пуномоћника у овом поступку.

Додатно, у свом тексту, проф. Ракић-Водинелић између осталог наводи и да јој није позната садржина дописа Универзитета у Београду на основу којег се заправо води овај поступак. Реч је о допису од 11. јула 2014. године који нема минимум прописаних елемената да би се сматрао уредним захтевом за вођење овог поступка, а чију садржину чине свега две реченице.

Прочитајте још - Честитке председника Вучића Синиши Малом: Први пут после неколико деценија смо добили на берзи каматну стопу од 1,25 посто за замену лоших кредита

С обзиром на наведено, Факултет организационих наука је био дужан да такав допис одбаци, односно да поступак против Синише Малог обустави, јер није ни покренут у складу са законом. Законска форма прописује да захтев садржи све разлоге и доказе на којима се наводи из њега заснивају- међутим, поменути допис нема овакву садржину.

У истом тексту се даље наводи да је професор Душан Теодоровић поднео захтев 27. фебруара 2018. године. Међутим, ни овај захтев нема прописану садржину да би се сматрао уредним и сачињеним у складу са законом. При том остаје нејасно зашто би се нови захтев уопште подносио, ако је већ (наводно) неспорно да је поступак већ инициран?

Такође, не сме се занемарити ни чињеница да наведени захтев никада није достављен Синиши Малом, који у складу са законским прописима- конкретно правиликом који уређује овај поступак, има право да се о њему писмено изјасни.

Неосноване су тврдње изнете у предметном чланку да се странкама у поступку наводно достављају само оне одлуке које нису у корист странке. Наиме, у демократским државама утемељеним на принципу владавине права, све одлуке и исправе морају се доставити странкама у поступку како би оне имале право да се о овим околностима изјасне на адекватан начин, нарочито када такве околности утичу на њихова права и обавезе, а што је прописано и Законом о општем управном поступку Републике Србије као једно од главних начела овог поступка.

Погрешан је и закључак да последња одлука научно-наставног већа ФОН-а садржи меру јавне осуде, те да тек сада Синиша Мали има право на жалбу. Наиме, наставно-научно веће ФОН-а није донело никакву одлуку о изрицању мере, јер за то није овлашћено важећим правилником, већ је ово веће само предложило декану изрицање мере, коју декан још увек није ни изрекао.

Прочитајте још - Почиње препород, док други стагнирају, ми растемо: Синиша Мали о буџету

Пуномоћници Синише Малог истичу да објављивањем предметног текста (не)посредно се ствара притисак јавности на Одбор за професионалну етику, који је, иначе, још и пре него што је Синиша Мали изјавио жалбе против одлуке наставно-научног већа ФОН-а, најавио да ће у току ове недеље одлучивати о жалбама (укупно 8 жалби) од којих неке са прилозима имају и преко хиљаду страна, што у значајној мери доводи у питање доношење законите и непристрасне одлуке у овако осетљивом предмету. Доношење такве одлуке у овако осетљивим предметима може у високој мери дискредитовати Универзитет у Београду и о овој чињеници би највише требало да воде рачуна сви актери овог поступка.