ЈУГОСЛОВЕНСКИ павиљон у Државном музеју Аушвиц-Биркенау могао би ускоро, после 15 година под кључем, да буде обновљен и отворен. Ово су се договорили министри културе Србије и Словеније Владан Вукосављевић и Зоран Познић, на билатералном састанку у оквиру међународног културног форума у Санкт Петербургу, у петак.

Прочитајте још: Музеј логора Аушвиц - Биркенау обишло више од два милиона посетилаца

Павиљон 17, односно Блок 17, како му је право име, престао је и формално да постоји 2005. године, пошто је систематски пропадао од распада бивше заједничке државе. На састанку представника два министарства договорено је да што пре буду решена сва питања везана за реконструкцију и формирање сталне поставке и позване су и остале државе бивше СФРЈ да се укључе.

Како објашњава историчар др Милан Кољанин, члан радне групе која је била задужена за концепцију будуће поставке, Блок 17 налази се на око 700 квадрата у оквиру некадашњег логора Аушвиц 1. Прва поставка направљена је шездесетих година прошлог века, а другу је направио некадашњи Музеј револуције, 1989. У приземљу зграде и данас се налази Аустријски павиљон, док је Југословенски био на спрату.

- Када се држава распала, нико није бринуо о поставци, па је управа музеја позвала да се проблем реши. На захтев Хрватске поставка је уклоњена око 2005. Музеј Југославије понудио се да преузме експонате које је било могуће пренети - каже Кољанин.

На иницијативу Србије тада је формирана радна група од представника некадашњих југословенских република око израде нове поставке. До реализације још није дошло јер нису постигнути договори око поделе трошкова за реконструкцију здања.

Др Милан Кољанин Фото А. Саханић

Током израде пројекта направљена је и недовршена база података колико је људи из Југославије било заточено у Аушвицу током Другог светског рата. Процене су да их је било око 20.000, а именом и презименом је засада побројано 12.000.

- Највише је било Јевреја. Део је депортован из НДХ, у августу 1942. и нешто мање у марту 1943. Друга, већа група, јесу Јевреји из Бачке, депортовани када су Немци ушли у Мађарску, у пролеће 1944. Остало су политички затвореници, махом партизанке заробљене на Сутјесци, илегалке и припаднице НОБ. Преживело је свега неколико стотина људи, махом жена које су пребачене уочи доласка Црвене армије у логор Равенсбрик - каже Кољанин.

ЖРТВЕ МЕНГЕЛЕА

РАДНА група снимила је својевремено изјаве 15 преживелих, које ће бити саставни део будуће изложбе. Међу њима је и изјава заточенице која је са братом близанцем служила озлоглашеном др Менгелеу за експерименте. Она је преживела, брат није.