У ПОСЛЕДЊИХ годину дана акредитовано је 25 високошколских установа, а девет је добило акт упозорења. Акредитовано је и 188 студијских програма, 17 је одбијено и издато је 58 аката упозорења, што значи да имају шансу да поправе откривене недостатке.

Прочитајте још:“Спас“ на приватним факултетима: За три месеца заврше две године студија

Јелена Кочовић, директорка Националног акредитационог тела (НАТ) каже за "Новости" да је давањем ових акредитација убрзан процес акредитовања високошколских установа који је био у застоју. Коментаришући жалбе појединих факултета да је акредитивање веома спор, компликован и скуп посао, наша саговорница каже да је НАТ као правни следбеник некадашње Комисије за акредитацију и проверу квалитета наследио више од 380 нерешених предмета, а пристизали су и нови.

Прочитајте још: Следи забрана многих приватних факултета: Архитекте предају социологију, на медицини само три лекара професори...

- Притисак старих предмета које је требало решити, као и прелазак на петочлане рецензентске комисије уместо трочланих како је било пре тога, изискивали су много већу логистичку подршку и ефикаснији рад Комисије за акредитацију, као стручног органа НАТ - каже Јелена Кочовић. - Избором новог председника КАПК и кадровским појачањем службе значајно је повећана ефикасност рада НАТ а самим тим и брзина решавања предмета. НАТ је обезбедио нови софтвер који је веома комплексан и чије коришћење знатно олакшава посао рецензентима. Планирамо да од следеће године обезбедимо онлајн предају документације што ће у великој мери допринети значајном смањењу папирологије.

Да би установа прошла акредитацију, објашњава наша саговорница, мора да испуни све стандарде.

- Циљ НАТ је подизање, а не снижавање квалитета у високом образовању. Треба да постоје само оне установе које испуњавају све услове, да би иза диплома стајало знање - напомиње Јелена Кочовић. - Сведоци смо постојања великих разлика у нивоу знања стручњака који се школују на различитим факултетима у истој области, а пре свега у области друштвених наука. Наш циљ је брисање тих разлика ускраћивањем акредитације онима који не испуњавају стандарде, а што ће резултирати обезбеђењем квалитета у високом образовању. Суштина треба да буде стицање диплома које верификују знање. Стога НАТ у поступку акредитације инсистира на поштовању прописаних услова и стандарда, који су усклађени са европским. Једино на тај начин можемо спречити урушавање система високог образовања у Србији.

НИЖЕ ЦЕНЕ УГРОЗИЛЕ БИ РАД

КОМЕНТАРИШУЋИ то што се факултети жале на веома високе цене акредитација, Јелена Кочовић каже да је НАТ независно тело и да се само финансира:

- Накнаде су одређене у складу са трошковима који треба да се покрију - накнаде рецензентима, члановима КАПК и УО и запосленима, као и набавка опреме. Накнаде су реалне и када би се смањиле, то би угрозило опстанак НАТ.