МУЖ и жена са троје деце, улогорили се испред Амбасаде Канаде у Београду. Наслоњени на ранчеве и торбу, промрзли, збуњени, помало љути чекају да остваре своја права. Породица Калифа, пореклом из Либије, одлучна је да оде преко океана. На тротоару испред зграде амбасаде у Улици кнеза Милоша јуче су започели протест. Не планирају да одустану, док не добију улазне визе за Канаду.

Прочитајте и: “Ако је добро Србима у Хрватској добро је и Хрватима”: Председник СНВ упозорава на неразумни страх од ћирилице

Синови Септимио Север (16), Аксел Север (11) и Енаро Север (9) имају канадско држављанство, а родитељи Амран и Афаф либијско. Они су азиланти у Србији, и не желе овде да остану, а у Либију не могу да се врате због рата.

- Српска држава и народ учинили су све што су могли за нас. Помогли су нам много и били бисмо безобразни да тражимо још - говори нам Амран. - Моја деца су Канађани и Канада би требало да преузме бригу о њима. Зашто овде да будемо терет? Зашто Србија треба да води бригу других држава?! Зашто моја деца не могу да се врате у земљу где су рођени?! Не желимо више да оптерећујемо Србију и моја деца морају да се врате тамо где су рођена.

Браћа Септимио, Аксел и Енаро сузним очима гледају у портирницу, као да моле да их пусте.

- Канађани се хвале да су велике демократе, да поштују права жена и деце, нарочито малолетника. А, зашто сада не реагују, него остављају своју децу на улици - забринут је Амран. - У њиховом уставу, као и у бројним конвенцијама о правима детета стоји да децу не би требало одвајати од родитеља, а да је обавеза државе да брину о њима. Није ми јасно зашто се Канађани не угледају на српског министра спљних послова Ивицу Дачића и не учине исто што је он урадио за децу Славице Бурмазовић.

Амран одаје утисак човека који не одустаје. Данас је разговарао са канадским конзулом Франсоа Лавиртом.

- Најпре нас је упитао шта ћемо у Канади и рекао да морамо да се вратимо у Либију - каже Амран. - После наших молби обећао је да ће покушати да нам помогне, јер нико не жели да буде избеглица.

Амран Калифа

Калифа је дошао у Београд крајем осамдесетих на студије археологије и током турбулентних деведесетих привео их је крају. Вратио се у Либију, па опет у Србију на магистарске студије, а потом поново кући где се оженио. Супругу Афаф је упознао у Триполију. Одселили су се у Канаду. Тамо је добио стипендију за докторске студије и - синове.

- Највећа грешка је што смо напустили Канаду, али било је једноставније да докторирам у Србији, где сам студирао - објашњава Калифи. - Дошао сам са породицом у Београд. Стигла је 2011. година и Арапско пролеће када је свргнут Моамер ел Гадафи. Нисмо имали где да се вратимо. Канађани су нас више пута, без објашњења, одбили за визу. Једини начин да завршим студије и да моја деца заврше школу био је да тражим азил у Србији.

Овај археолог српски говори као да му је матерњи, и још четири језика. И поред тога једва је преживљавао са својом породицом. Живели су у изнајмљеном стану, а када је Амран изгубио посао породица је остала без крова над главом.

- Изгледа, нажалост, да ћемо живети овде, на улици. Досад смо изнајмљивали стан, али сад нисмо више у могућности да плаћамо кирију. Ни деца више не могу да иду у школу - забринут је Амран, који је 2012. покренуо пројекат за заштиту археолошког наслеђа од исламистичких фундаменталиста који су загосподарили Либијом.

Добијао је, каже, отворене претње. У идеологији исламиста очување археолошког наслеђа значи да је неко противник ислама и да промовише хришћанство.

- Већ тад сам знао да повратак у Либију не долази у обзир. И, кад бисмо се вратили, непрекидно бих страховао за безбедност деце - каже забринути отац.

БОРБА ЗА ИМЕ

НАЈСТАРИЈЕМ сину Амран је дао име по римском императору Септимију Северу.

- Тек после две године успео сам да га са тим именом упишем у књигу рођених. Тада сам се изборио за право свог детета, уверен сам да ћу и овог пута успети - не губи наду овај храбри Либијац.

СРБИ СУ ВЕЛИКИ НАРОД

ИСПРЕД Амбасаде Канаде, током целог дана породицу Калифа обилазили су пријатељи. Долазили су да им дају подршку, кад већ не могу да им помогну. Дирљиво је било када су са учитељицом стигли Акселови и Енерови другари.

- Срби су увек били добри према нама - каже Амран. - Сад знамо ко је велики народ, а ко само прича да је велики.