АКО укућани крсну славу обележавају само у кругу породице, уз традиционалну свечану трпезу, потребно им је најмање 100 евра, док домаћин који очекује двадесетак гостију мора да издвоји просечну српску плату.

На трошкове организације славе, осим броја гостију, највише утиче јеловник. Није мала разлика ни између посне и мрсне славе. Буџет такође зависи и од врсте и квалитета пића, као и раскоши хране која се служи. Класично припремљена трпеза, која подразумева супу или чорбу, сарму, печење, неколико врста салата и посластица, уз оптималан број гостију, кошта до 500 евра. Ипак, црква је одредила минимум за обележавање свеца: жито, колач, свећа и вино за преливање колача.

Најскупља ставка на трпези је печење, односно печено месо или риба ако је посна слава. Већина домаћина поручује печење (килограм јагњетине кошта око 1.600 динара, прасетине 1.200 динара, многи имају две врсте меса. Тамо где се очекују већи број деце, поручују печене пилиће, а "по госту" се у просеку купује око 300 грама меса. За двадесетак гостију неопходно је купити најмање седам килограма меса.

Предјело је незаобилазан део свечане трпезе, а многим гостима је оно омиљено јер не воле тешку и масну храну. Данас се углавном послужује руска и друге оброк салате, слани ролати, разне пите и суво месо, а понегде и само пихтије.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Svetog Nikolu čuva kovčeg od srpskog srebra i zlata


Мрсна сарма за десетак гостију домаћицу кошта око 1.000 динара. Главица киселог купуса у супермаркетима је 220 динара, а килограм млевеног меса око 500 динара, у зависности од врсте меса. Посна сарма се прави са пиринчем и поврћем, димљеном рибом, орасима и другим додацима уместо меса. Славска супа са месом и поврћем кошта око 500 динара, али се све ређе служи, јер многи гости због обавеза долазе тек предвече или увече.

После предјела, сарме и печења, домаћица послужује ситне колаче, посне или мрсне у зависности од тога каква је слава. Иако су мали, ситни колачи одузимају највише времена домаћици јер прави најмање пет врста, а коштају као торта. Савремене домаћице их данас углавном купују готове у посластичарницама и маркетима. У паковањима је обично осам врста колачића (бајадера, розен-тортице, воћне корпице, чоко-пралине и слично), а килограм квалитетних колача у посластичарницама кошта 1.500 динара. У супермаркетима могу да се нађу за 1.000 динара. У просеку се за славу купује најмање пет килограма ситних слаткиша, јер могу да се једу наредних дана.


ПИЋЕ СКУПО КАО ПЕЧЕЊЕ

ВЕОМА скупа ставка је пиће, поготово што је данас избор велики и од домаћина се очекује да испуни свим гостима жеље. За двадесетак људи је потребно издвојити макар сто евра за пиво, сокове, воду, вина и жестока пића. Газирани сокови могу да се нађу и на попусту, али тетрапак воћног сока не може да се купи за мање од 100 динара.



ШТА КУПИТИ ДОМАЋИНУ?

ФЛАША вина, кафа и чоколада за децу су довољан знак пажње који треба однети домаћину. Ближим особама се доноси и нешто слатко, попут бомбоњере. Међутим, уколико домаћини не пију турску кафу, може им се однети нека друга врста кафе, а за малишане и нека ситница, посебно ако им је недавно био рођендан или ускоро следи.