Спрска православна црква прославља 16. новембра Ђурђиц, хришћански и народни празник којим се обележава успомена на пренос моштију Светог Ђорђа и обновљење његовог храма у ком је положено његово тело.

Овог дана црква празнује пренос моштију Светог Георгија, Светог Ђорђа, из Никомидије у град Лиду који се налази у Палестини односно Израелу. Пренос је извршен по личној жељи светитеља, који је желео да почива у родном крају и код својих најближих.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Била је нејака да издржи терапије, сачекала тату да дође да је пољуби још једном и више се није будила: У Грчкој преминула Софија Накић

Дани од Ђурђица до Светога Мрате називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Он у ове дане гледа ко како ради, затим држи већање са вуковима и одређује им који ће на коју страну да навали. Домаћину који највише греши у ове дане, не иде у цркву и не поштује светог Мрату, у кућу и торове на зиму ће доћи хроми вук, звани "кривељан", који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери.

У селима западне Србије у ове дане се клало црно пиле или млад црни петао. Клао се ћутећи у рану зору на кућном прагу. Претходно се пилету или певцу завеже црним концем кљун да не пишти, да не буде никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге, па се са њом бајало у време доласка вукова.

Херцеговци су клали црно јаре. Одрану кожу су закопавали у земљу, а главу побијали на врх тора. У ове дане нико не лови вукове, јер би то донело велику несрећу.

Народна прича говори о човеку који је секао дрва у шуми, кад га пресретоше вукови, предвођени највећим, хромим вуком, који упита сељака да ли слави светог Мрату. Сељак се уплаши и слага да слави. Вукови се нато покупише и нестадоше. Човек заборави на дрва, отрча право код попа и јави му да узима Мрату за приславу. Од те године вуци не залазе у његов тор.

У време мратинаца ништа се не даје из куће. Сандуци се заклопе и не дирају, не преде се вуна, ништа се не пере. Кројачи и обућари пландују и не прихватају се алата, а жене не раде ручне радове. Срби из Босне дају млађарији пилеће коске и упредену вуницу са свињском длаком да то баце на вучије путеве и вучја места.

Старији свет мисли да ако Мратинци падну у младе дане, биће сигурно оштра зима. Ако је магловито - зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана - зима ће бити мразовита и љута.

(Драгомир Антонић, из књиге "Обичајник у Срба")