Теологија живота нашег омиљеног патријарха Павла, показала је, речју и делом, да је човек најближи Христу и његовом путу, када што више добром испуни себе и, кад је у њему довољно духовне и сваке друге снаге, жеље и воље, да људи, уз ближње своје, сваког човека, а „будимо људи“ једна је од његових порука за сва времена, која нам увек мора да буде на уму, рекао је, на вечери посвећној десетогодишњици од упокојења патријарха Павла у Центру за културу у Угљевику, дипломирани теолог Предраг Пеђа Вујевић, директор те установе.

Вујевић је подсетио да је „патријарх Павле, личним примером, пленио поштовање и љубав, људи не само у земљи, већ у читавом свету, јер је живео баш онако како је проповедао и како се молио Богу за спасење сваке душе“.


Владимир Митрић, новинар „Новости“ рекао је да је патријарх Павле, „једна од ретких знаменитих личности, не само у новијом српској историји, која је имала и има љубав васколиког рода у земљи и расејању, коме није имало шта да се оспори или замери“.

- Био је за живота назване „свецем који хода“, а, у међувремену, његово дело и живот, ушли су у најдивнију легенду нашег рода, у мит и бисер нашег колективног сећања као ретко ко пре њега код својих савременика – рекао је Митрић. Ми у „Новостима“ смо поносни што смо успели, са доста труда, писања и указивања на штетност да утичемо да Сабор СПЦ не смени тог драгог првојереја са преостола Светога Саве, што су покушавали неки кругови у СПЦ.Сећам се колико је био срећан владика Лаврентије, који нам је, са Сабора, када је разматрана та тема готово ускликнуо: -Деда, остаје!!!


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЧОВЕК СВЕТЕ ДУШЕ НИЈЕ ЈЕО ЦРВЕНО МЕСО: Долазак патријарха Павла на ВМА за лекаре био празник


Говорећи о упокојеном српском патријарху, протођакон др Љубомир Ранковић, уредник „Гласа Цркве“, који га је добро познавао , у свом емотивном говору, цитирао је библијску реч: "Страшно је пасти у руке Бога Живога", наглашавајући да је Патријарх Павле из материне утробе дочекан на руке Бога Живога.


Др Ранковић је истакао је да је” патријарх целог живота ходио тесном и трновитом Христовом стазом”.



Фото: В.М.


- Онај који је рођен у Кућанцима, постао је највећи бескућник, потуцао се од немила до недрага целог живота, да би се на крају телесно скућио у манастиру Раковици а духовно у срцу и души свога народа и на живим небесима. Онај који ће постати духовни отац целог једног народа, остао је без оца још у колевци. Онај који је предодређен да буде поглавар Православне цркве -  мајке српског народа, своју мајку није упамтио.

Цитирајући Достојевског да не треба гледати народе какви они јесу, него шта би желели да постану, др Ранковић је истакао, да је живот патријарха Павла” идеал сваког Србина широм целога света и да је то велико знамење свенародног оптимизма и живе хришћанске наде у светлију и срећнију будућност Срба и Србије”.

Др Ранковић приводи крају писање књиге о сећању на лечење патријарха нашег познатог лекара, професора др Зорана Ковачевића, бившег начелника Коинике за нефрологију и трансплатације, који је био на челу конзилијума за лечења патријарха Павла скоро деценију.


Фото: В.М.


Реч је,како је открио угљевичкој публивци и верницима др Ранковић, о до сада најнепосреднијем сведочењу о патријарху, начину његовог живота, делања и размишљања, „јер је професор Ковачевиће, са својим тимом, контунирано бринуо о његовом здрављу, али и он о њему, његовој породици, сарадницима и њиховим породицама“.


Прота Милан Топић, вишегодишњи свештеник у Тузли, сада у Угљевику, спремио је изложбу о ради и животу патријарха Павла, која је отворена у Галерији Центра за културу у „Угљевику“.Вреднос, савесно, одговорно, стручно и посвећено Топић је сабрао фотографије, које на најбољи начин, кроз објектив престављају ту нашу духовну и националну громаду, чији живот, заиста, служи за пример роду на сваком, а посебно на Христовом путу“.