ПРЕТВАРАЊЕ Цркве Светог Симеона Мироточивог у Мајамију у вашариште, које је заказано за 23. новембар, последњи је у низу скандала који изазивају незадовољство верника у Америци. Епископија на чијем је челу владика Иринеј (Добријевић) позвала је естрадну звезду Дану Вучковић, познату по неприличним сликама и слободном понашању на сцени, да својим наступом "увелича" Покладни пикник, који црква, по традицији, организује на Флориди.

Позив Епархије источноамеричке певачици чији је јавни ангажман предалеко и од уметности и од духовности, осим што је изазвао згражавање верника, поново је отворио питање стања у епархијама у дијаспори. На адресу Патријаршије у Београду често стижу притужбе Срба из света који указују на немаран однос тамошњих архијереја према Цркви и духовном животу.

- Време је да патријарх и Свети синод почну да поклањају већу пажњу стању у далеким епархијама - каже саговорник "Новости" из црквене структуре у САД. - Свега ту има - од финансијских злоупотреба, преко немарног односа према верницима, па све до поплаве кича и неукуса, какав ће бити овај у Мајамију. Истини за вољу, не би то био први пут, али граница мора да постоји.

Ситуација у Цркви у Америци посебно је заоштрена после летошњег састанка тројице српских архијереја из Северне Америке на коме је, без сагласности Патријаршије, донета одлука о промени устава тамошње цркве и успостављања знатно ужег Епархијског савета за САД. У овом потезу владике западноамеричког Максима, новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгина и источноамеричког Иринеја многи виде први корак ка тихом оцепљењу СПЦ у Америци.

- Свети синод крајем септембра ставио је ову одлуку ван снаге и наложио сазивање новог црквеног сабора - објашњава наш саговорник из САД. - Патријарх инсистира да у њему учествују владике канадски Митрофан и јужноамерички Кирило, који су летос били заобиђени приликом одлучивања. Епископи у САД, међутим, ову одлуку још не спроводе, очекујући да ће њихов притисак на највише црквене органе у Београду уродити плодом.

Прочитајте још - Господ ме из копачки послао у мантију

Као главну осовину која делује у нескладу са Патријаршијом у Београду многи наводе епископски двојац Максим - Иринеј (Добријевић). Владика Иринеј, који је био на челу Цркве у Аустралији, запамћен је као епископ чији је стаж обележио низ афера и судских поступака. Он се, међутим, сматра блиским америчким световним властима, које му обезбеђују утицај и међу појединим српским епископима.

Владика Иринеј (Добријевић) на богослужењу Фото Фејсбук

У објављеним депешама "Викиликса" владика Иринеј се помиње као строго заштићени сарадник америчке амбасаде у Београду. Он је, према објављеној преписци, одржавао редовне контакте са америчким дипломатама, које је информисао о расположењу у врху СПЦ. Међу нижерангираним званичницима САД он је важио за припадника умерене струје, на коју је америчка администрација рачунала у стварању климе погодне за америчке интересе, посебно око питања будућности Косова и Метохије.

КОРИСТЕ РУПЕ У ПРОПИСИМА

ВЛАДИКЕ из дијаспоре, посебно САД, често злоупотребљавају прописе држава у којима делују. На њих се најчешће позивају када одступају од општеважећих начела функционисања Цркве у Србији и земљама региона. Оваква пракса довела је до црквеноправно неодрживих уписивања владика као власника епархијске имовине, финанасијских злоупотреба, као и безброј сукоба и подела међу верницима. Забележени су и случајеви да су локалне државне власти биле принуђене да "гасе" српске црквено-судске спорове и свађе.

МАТИЋ ВОДИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ

ДОЦЕНТ Православног богословског факултета (ПБФ) у Београду Златко Матић (на слици) именован је у уторак за вршиоца дужности декана ове установе. Његов претходник, владика браничевски Игњатије (Мидић) на седници Наставно-научног већа повукао се са места декана. Ово тело донело је и одлуку да спроведе одлуку Светог архијерејског синода СПЦ и разреши професорске функције владику западноамеричког Максима (Васиљевића) и личног секретара владике диселдорфско-немачког Григорија доцента Марка Вилотића.


Овим сменама стављена је тачка на питање даљег ангажмана двојице професора, којима је патријарх Иринеј ускратио благослов за даљу просветну службу на факултету. Седници Наставно-научног већа ПБФ, одржаној у уторак, присуствовали су чланови Синода, као и патријарх српски Иринеј.