Јавнобележничка комора Србије (ЈКС) каже да би најбоље решење за чување електронских исправа било успостављање одговарајућег система при тој комори, али да су за то потребне законске промене и одговарајућа техонолошка подршка.

Такође, истиче да је нужно да и грађани и институције у потпуности прихвате чињеницу да нема никакве разлике између папирне и електронске исправе, саопштено је из ЈКС након вишедневне посете Србији представника Коморе јавних бележника Француске.

У саопштењу се напомиње да су француска и спрска јавнобележничка комора почеле рад на примени Меморандума о сарадњи, како би што пре јавни бележници у Србији располагали информатичким алатима потребним за ширу примену електронских јавнобележничких исправа, као и за архивирање свих јавнобележничких докумената у електронској форми.

На састанцима током вишедневне посете Србији представника Високог савета јавног бележништва Француске, констатовано је да у Србији постоји темељ за дигитализацију јавног бележништва, да је успостављена електронска комуникација са регистрима, али да су потребна даља унапређења система, применом нових технолошких решења, уз мање промене неких прописа.

Иначе, Француска је са дигитализацијом почела још 2000. године и у међувремену је наилазила на сличне проблеме и слабо прихватање електронских исправа.

Данас међутим има много јавнобележничких канцеларија у којима папир уопште не постоји, рекао је представник Високог савета нотаријата Француске Стефан Зечевић.

Један од директора АДСЛ, ИТ компаније која већ 40 година ради технолошка решења за француско јавно бележништво Франсоа Ксавијер Бари истакао је да поента архивирања јесте дуготрајно чување, после кога је могуће апсолутно гарантовати да је чувани документ оригиналан или копија верна оригиналу.

"Делимично решење јесте да сертификовано тело за чување буде Комора, али то није довољно. Потребно је имати одговарајућа техничка решења и обезбедити техничке могућности да и за 100 година одбранимо валидност докумената. То такође значи да је потребно стално пратити нова технолошка достигнућа", казао је Бари, оцењујући да би Србија за такав пројекат сигурно била подржана у ЕУ.

У Француској, Високи савет јавног бележништва има одговорност за добро одржавање архиве, али то редовно проверава Министарство унутрашњих послова, по налогу премијера, рекао је Бари, оценивши да је такво решење могуће применити и у Србији.

Јавни бележници Француске и Србије договорили су се да одмах формирају радну групу, која ће бити у константној комуникацији и то дугорочно, како би установила које су потребе и најбоља решења за комплетну дигитализацију јавнобележничког система у Србији, по узору на француски систем, који спада у најефикасније на свету.

Како је истакнуто на састанцима у Београду, Министарство правде Србије у потпуности подржава процес дигитализације јавног бележништва и пружа потребну стручну подршку, а такође ће бити у радној групи која ће интензивно радити на томе.

За јавне бележнике Србије важна тема састанака са француским бележницима било је и успостављање регистра пуномоћја и опозива пуномоћја у Србији, јер би то, по општој оцени, унапредило правну сигурност грађана.

У Француској јавни бележници већ дуже време користе информационе алате и достигли су стопу дигитализације од 85 одсто, док је циљ српског јавнобележничког система да се убрзаним темпом приближи овако развијеним нотарским системима.

Јавно бележништво Француске помогло је Србији у успостављању јавнобележничког система, још пре формирања ЈКС пре више од пет година, а реализацијом овог споразума наставља да преноси своје богато искуство и доприноси бржем развоју српског нотаријата.