СВАКОГ дана, у просеклу, у Србији се рак плућа, један од најагресивнијих и најсмртоноснијих карцинома, код 16 особа, а на жалост сваки дан 13 оболелих изгуби битку са овом тешком болешћу.


Карцином плућа је најчешћи и најсмртоноснији карцином у свету и у Србији. Поводом Светског месеца борбе против карцинома плућа, који се обележава сваког новембра, Удружење "Пуним плућима", упозорило је јуче да додатно забрињава чињеница да Србија заузима неславно друго место у Европи по смртности од карцинома плућа, а број оболелих расте сваке године. Од карцинома плућа годишње у Србији оболи више од 6.000, а умре 4.600 особа.


Професор др Горан Стојановић из Института за плућне болести Војводине каже да су шансу за успешно излечење од рака плућа деценијама имали само пацијенти којима се болест открије у раној фази и који су оперисани:


- У последњих 10 година ситуација се драстично мења појавом циљане и револуционарне имунолошке терапије. Институт, као врхунска научно - здравствена установа, има искуства у лечењу повим терапијама, које нам показује да примена савремених лекова у највећем броју случајева доводи до потпуног или делимичног повлачења тумора, која су код многих пацијената дуготрајни. На тај начин карцином плућа постаје све више хронична болест. На жалост, за сада се савременим терапијама пацијенти лече само кроз донације, клиничке студије или посебно одобрење РФЗО за појединачне пацијенте.


Представница Удружења за борбу против рака плућа "Пуним плућима", Оља Ћоровић истиче да Удружење већ годинама спроводи активности у два правца. Први се тиче превенције, подизања свести о штетности дуванског дима и важности редовних превентивних прегледа за особе у ризику, а други је побољшање статуса пацијената који су оболели од рака плућа. И док је штетност дуванског дима препозната од стране здравствених институција, системских помака у лечењу већ оболелих пацијената у Србији и даље нема. Лечење оболелих је, каже она, на нивоу од пре 20 и више година:


- Недавно је на позив удружења, у Београду боравила др Мери Буселиз лондонског магазина "Тхе Ецономист", чија истраживачка јединица спроводи велику упоредну студију о исходима лечења најчешћег карцинома у 27 држава Европе. Први резултати су алармантни, с обзиром на то да је Србија готово једина земља у Европи која нема имунолошке и персонализоване терапије о трошку државе. Сви у Европи, као и све земље региона имају савремене имуно и циљане терапије о трошку здравствених осигурања. Оболели од рака плућа, који имају срећу да живе у околним земљама, Црној Гори, Хрватској, у Републици Српској, Румунији или Мађарској, имају шансу да живе и да воде квалитетан живот више година. Наши пацијенти умиру брзо, а и то краткотрајно лечење хемиотерапијом и зрачењем је мучно и ужасавајуће - каже Оља Ћоровић.


Када члан породице оболи од рака плућа, целој породици се живот мења из корена. Дијагностика, конзилијуми, борба за терапију, тражење донације, зрачење" ...


- Због свега тога, ми већ годинама тражимо од надлежних свеобухватно и системско решење, а то је да оболели добије лек који му може помоћи, поправити квалитет живота, продужити живот. Да ли је то имунотерапија или циљана, биолошка, мање је битно. Важно је само да држава омогући лек за сваког пацијента, за кога је медицински доказано да тај лек може да делује-каже Оља Ћоровић.


Председница Удружења наводи да су сви свесни да је за нове терапије потребан новац:


-Зато подржавамо напоре Министарства здравља и Фонда за здравствено осигурање, да затраже додатна средства од Министарства финансија како би лечили своје грађане. Остварени суфицит у буџету омогућава Министарству финансија да мали део тих средстава пресумери и системски реши проблем лечења пацијената оболелих од најчешћег и најсмртоноснијег рака, рака плућа -каже Оља Ћоровић.



МАЛИ БРОЈ СРЕЋНИКА ДОБИЈЕ НОВИ ЛЕК


Један од оболелих од карцинома плућа, Братислав Атанасковић (60) из Крушевца, којем је пре две године постављена дијагноза, добио је шансу да се путем донације лечи најновијом терапијом:


- Имао сам среће, јер сам био кандидат за имуно терапију и прву дозу сам добио средином априла 2018. године. Већ након 10 дана од прве дозе имунотерапије осетио сам први бољитак, а након свега три терапије, тумор ми се смањио упола. Данас, након готово две године од постављања дијагнозе, живим што се каже "пуним плућима", осећам се одлично, радим све као и потпуно здраве особе, играм се са своје четири унуке и дружим се са пријатељима. Мој рођени брат који живи у Швајцарској, на жалост такође има рак плућа, он је на имуно терапији и добро је. Међутим, код њих се та терапија добија о трошку државе, док сам ја имао среће да примам из донације, за разлику од многих других у Србији који ту срећу нису имали.