КОМИСИЈА за комисијом, седнице већа, сената, одбора... пет година већ методом "реч по реч" анализирају и суде о докторату министра финансија Синише Малог. Академско питање, једно од оних која би требало рутински да решавају стручне службе Факултета организационих наука и Универзитета у Београду, заслугом дела опозиције претворило се у политички водвиљ који је недавно кулминирао дванаестодневним камповањем групе студената - страначких активиста у згради Ректората. Епилог се очекује 4. новембра, пошто је ректорка УБ проф. др Иванка Поповић, притиснута ултиматумом академаца са легитимацијом "1 од 5 милиона", у закључаном Капетан-Мишином здању, обећала да ће Одбор за професионалну етику свој рок за одлучивање скратити са 120 на свега седам дана!

Анализа и спорење дисертације са насловом "Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације - теоријске концепције и остварени резултати у Србији" нису ни почели академски и формално - ни по методама, ни по адреси на коју су упућени. Уместо стручних тела, покренуо ју је професор Раша Карапанџа у своје слободно време; уместо у академској заједници, зачета је на интернет порталу, а прелила се на друштвене мреже. Постала је и остала већ пет година политичка муниција опозиционим странкама и њиховим лидерима. Епилог их очигледно не интересује, јер њиховим критеријумима и само преиспитивање доктората разлог је за оставку. Пресуда пре суђења.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Стручна комисија Универзитета: Докторат Малог није плагијат

ДЕКАН ФОН проф. др Милија Сукновић каже да се поводом доктората који је министар Мали одбранио 12. јуна 2013. године, пред комисијом коју су чинили професори Одреј Јашко (ФОН), Слађана Барјактаровић Ракочевић (ФОН) и проф. др Драган Ђуричин (Економски факултет), подигла велика прашина, која је најмање - академска. Он дели мишљење да је политика у овај случај дубоко гурнула руке, али и упозорава да је суд стручних органа једини меродаван:


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПОГЛЕДАЈТЕ: Синиша Мали објавио све своје дипломе


- О било ком докторату, па и овом чији је аутор садашњи министар финансија, може да се говори на митинзима, кафанама, пијацама. Али његову вредност могу и морају да оцене само стручњаци. За мене је зато заиста меродавно само мишљење Стручне комисије која је предано и са научном прецизношћу анализирала докторат Малог. У овом телу била су четворица редовних професора са економских факултета из четири државе. Резултат њиховог рада јесте 800 страница текста, уз девет прилога, доказног материјала. Осим нашег субјективног става или утиска, то је једино меродавно у оцени овог научног рада.

БРОЈКЕ * 5 година траје анализа доктората
* 108 чланова Већа ФОН гласало је 2014. године да дисертација није спорна
* 800 страница има анализа стручне комисије

Професор Сукновић подсећа на закључак стручне комисије која је утврдила апсолутну оругиналност свих елемената овог рада - научно стручни допринос, хипотеза, закључак... Такође, она је утврдила и да у докторату постоји материјал који је преузет и неадекватно наведен, али који не утиче на квалитет доктората у целини:

- Јасно је да се овај докторат потеже у политичкој борби, где се пренебрегава да су свој став о њему дали најстручнији људи, са различитих високошколских установа, који су најкомпетентнији управо за област коју тангира докторат у питању. То је једино могуће академско становиште о овом случају - наводи професор Сукновић.

Фото Н.Фифић

А СТРУЧНА комисија ФОН, на чије налазе се ослања и проф. Сукновић, закључила је да је докторска дисертација Малог "резултат самосталног научноистраживачког и стручног рада кандидата", те и да "иако постоје одређени пропусти, они по обиму и значају нису довели у питање основне научне доприносе и оригиналност рада". У свом закључку наводе и да предмети, циљеви, хипотезе, методологија, резултати и научни доприноси дисертације нису оспорени ни на једном месту, нити иједним валидним аргументом и доказом. Навели су и да су пропусти у цитирању појединих извора литературе пронађени у седам одсто обима доктората. Навели су и да је кандидат испунио све законски прописане услове и предложили да се Мали промовише у звање доктора наука. Иначе, у светској научној пракси није одређен проценат у коме је дозвољено да одређени рад садржи туђи текст. Некада се и један одсто може сматрати плагијатом, ако је украдена нечија основна идеја, док се у неком другом случају толерише и 20 процената, ако не чини суштину научног рада.

Комисију су чинили проф. др Дејан Ерић са Београдске банкарске академије, Винко Канџија, професор емеритус Универзитета у Ријеци, проф. др Томаж Чатер са Економског факултета Универзитета у Љубљани и проф. др Драган Микеревић са Економског факултета у Бањалуци. И пре него што су почели да раде, чим су у јавност процурила њихова имена, перјанице кампање против Малог провукле су их кроз "топлог зеца" - сецирајући њихове биографије, извлачећи из контекста догађаје и изјаве.

Невероватан политички притисак, незванично, био је разлог и што су неки други, такође неспорни стручњаци и професори, одустајали од чланства у стручној комисији. На одлуку комисије жалила се група професора, предвођена Душаном Теодоровићем и Весном Ракић Водинелић, који су и политички активисти. Коначан одговор још једном су затражили од Одбора за професионалну етику УБ.

АНАЛИЗА комисије, коју је усвојило и Наставно-научно веће ФОН, међутим, није била довољна Одбору за професионалну етику. Јула ове године Одбор је мишљење стручне комисије оценио као "непотпуно, нејасно и контрадикторно" и одбио да донесе коначан суд. Затражили су допуњену анализу и комисији дали нови рок од 60 дана. Када заврше свој посао, Етички одбор УБ, уместо уобичајених 120, имаће само седам дана да донесе одлуку о томе да ли се Мали огрешио о академску честитост и хоће ли, коначно, после пола деценије обући свечану тогу и бити промовисан у доктора наука.

Већ овим драстичним скраћивањем рока, под ултиматумом активиста "Један од пет милиона" закључаних 12 дана у згради Ректората, на комисију је извршен додатни притисак. Професори Вук Радовић (Правни факултет), Драгана Милић (Хемијски), Миланка Ђипоровић Момчиловић (Шумарски), Иванка Марковић (Медицински факултет), др Мирјана Чомор (Институт "Винча"), правник Весна Симић (Машински) и студент Данило Потпарић (Православни богословски факултет) имаће кратак рок и велику одговорност - да пресуде по академским критеријумима и сопственој савести.


КАРАПАНЏА БЕЗ ИЗВИЊЕЊА

У НАМЕРИ да дискредитује научни рад Синише Малог, проф. др Раша Карапанџа, који већ пет година "твитује" о министровом докторату, прво се обратио Економском универзитету Познањ у Пољској, где је први човек српских финансија објавио научни рад, као предуслов за одбрану тезе. Објављени рад је привремено повучен, док се не утврди његова аутентичност, па га је и Карапанџа, а и остатак "твитер" јавности, прогласио за плагијат. Нико од њих, међутим, никада није објавио да је рад, уз извињење аутору, враћен на интернет сајт поменутог универзитета.

Проф. др Милија Сукновић, декан ФОН

У АМЕРИКУ СА СТИПЕНДИЈОМ

СИНИША Мали дипломирао је у року, са просечном оценом 9,27, на Економском факултету Универзитета у Београду. Претходно је, на трећој години студија добио повељу као најбољи студент на смеру за маркетинг, са просеком 9,80. На истом факултету је и магистрирао, када је имао 25 година. Диплому друге магистратуре стекао је у САД, на Универзитету Вашингтон у Сент Луису, где се усавршавао као један од троје "Рон Браун" стипендиста из наше земље. Током студија у Америци био је ангажован у настави на неколико предмета. Положио је и испит за портфолио менаџера, а власник је и дипломе ЦФА - "Chartered Financial Analyst.


МАЛИ: УНИВЕРЗИТЕТ ДА САЧУВА ИНТЕГРИТЕТ

АУТЕНТИЧНОСТ моје докторске дисертације од почетка је политичко, а не академско питање. Надам се да Универзитет у Београду неће подлећи јаким политичким притисцима опозиције и да ће успети да сачува свој интегритет - кратко је Синиша Мали прокоментарисао за "Новости".