Сваки пети становник у Србији је гојазан, а још 35 одсто грађана има проблема с вишком килограма, показала су истраживања Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Епидемија гојазности захватила је целу планету, а ни Србија није поштеђена. Највише расте број гојазних међу децом.

Неправилна исхрана - брза храна, слаткиши, газирани сокови, прескакање оброка, али и слаба физичка активност, главни су кривци за вишак килограма код деце у школском узрасту.

ПРОЧИТАТЈЕ ЈОШ - Gojaznost zbog reklama

Истраживање о навикама становника Србије у исхрани показали су да више од 75 одсто испитаника сматра да је исхрана важна, али мање од четири одсто наглашава да се у пракси храни здраво.

Главни разлог због чега су навели да се не хране здраво јесу недостатак времена, новца, стрес и уклапање у социјално окружење. Оно што посебно жабрињава јесте да скоро 25 одсто становника прескаче доручак у току радне недеље.

Начелница Центра за хигијену и хуману екологију Института Батут Драгана Јовановић рекла је на панелу "Важно је да знамо шта једемо" да је гојазност растући проблем код деце и да у превенцији гојазности кључну улогу имају родитељи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Bucmasta deca rastu u gojazne ljude

Она је истакла да је правилна исхрана важна од самог рођења детета, да за новорођенче мајчино млеко има значајну улогу све до шестог месеца живота, као и да се касније прво у исхрану уводи поврће а затим месо.

"Током раста и развоја, који је врло интензиван код деце, очекује се да и енергетски унос буде одговарајући. Неопходно је да се уносе све врсте намирница - житарице, различите врсте хлебова, млеко и млечни производи, воће, поврће, као и да се избегавају слаткиши", појаснила је Драгана Јовановић.

Напомиње да је један од критичних периода, што се тиче правилне исхране, полазак деце у школу, када могу да се изгубе здраве навике због вршњачког утицаја. Пресудну улогу у том периоду имају родитељи, али и зрелост детета.

Следећи важан период је адолесценција, када може доћи до оштећења здравља разним дијетама. Млади самоиницијативно искључују поједине врсте намирница, а да се при том не консултују са стручњацима.

"И у одраслом добу мора да се води рачуна о исхрани. Сви морамо да нађемо довољно времена за наше здравље. Осим разноврсне, здраве исхране, мора се водити рачуна и о количини хране које уносимо, јер се мења хормонски статус и код мушкараца и код жена", појаснила је Јовановићева.

Истиче да је гојазност болест и да може да буде узрок различитих других болести попут дијабетеса, кардиоваскуларних обољења, карцинома...

А шта улази у састав производа које купују и једу, зна занемарљив број грађана Србије. Истраживање је показало да само 15 одсто испитаника редовно чита декларације на производима, а да 70 одсто испитаника то чини повремено.

Помоћник министра пољопривреде Ненад Вујовић рекао је да пољопривредне инспекције годишње ураде око 5.500 контрола производних погона, али и намирница у промету, и да се највећи број неправилности односи на декларисање робе.

"Највећи број неправилности које налазимо је са декларацијама. То некада буде и више од 30 одсто свих неправилности", рекао је Вујовић.

Он је нагласио и да инспекција реагује и на сваку пријаву потрошача и да се у 25 одсто случајева показало да су потрошачи били у праву.

Нутриционисткиња Ана Тодоровић каже да се полако мења свест код грађана у последње две године, да су почели да читају декларације, које су лична карта производа, али и да су све више заинтересовани за правилну исхрану.

"То што се само четири одсто грађана храни здраво, кривци су недостатак слободног времена, стрес, економска ситуација", закључила је она.

Истраживање о навикама у исхрани људи у Србији спровео је малопродајни ланац Делез Србија.