Двојица професора држала рејтинг Универзитета у Београду

16. 08. 2019. у 21:10

Двојица професора држала рејтинг Универзитета у Београду

Проф. др Владимир Поповић / Фото Танјуг

Државни секретар за науку у Министарства просвете Владимир Поповић сматра да је потребан нови закон о финансирању високог образовања, јер ништа није мењано последњих 20 година

ПЛАСМАН Универзитета у Београду на овогодишњој Шангајској листи између 401. и 500. места је реална позиција, сматра проф. др Владимир Поповић, државни секретар за науку у Министарства просвете. За бољи пласман претходних година, подсећа Поповић, била су заслужна два математичара, професори у пензији Стојан Раденовић и Зоран Каделбург, који су били на листи 100 најцитиранијих истраживача у свету.

Прочитајте још: Универзитет у Београду пао за сто места

- Захваљујући успеху двојице колега направила се боља слика УБ од онога што је стварно реално - рекао је Поповић и додао да се проф. Каделбург више не налази на листи најцитиранијих, а да је проф. Раденовића ангажовао Универзитет краља Сауда у Саудијској Арабији.

Појашњава да друге државе имају буџете само за те намене.

- Мора да се промени систем организације рада науке, не могу сви истраживачи да прођу на позивима. Новац се разлива на велики број људи, а не награђују се они који су најбољи. Зато смо формирали Фонд за науку и усвојили нови Закон о науци - навео је Поповић за Танјуг.

Прочитајте још: Нема професора за "вечите"

Сматра да је потребан и нови закон о финансирању високог образовања, јер ништа није мењано последњих 20 година. На томе ће радити Министарство просвете заједно са универзитетима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

bng

16.08.2019. 21:20

Zanima me, ako mi neko moze odgovoriti, na kojoj listi se onda nalazi Stevo Stevic i za koga radi, jer on je bio matematicar sa najvisim Hirsovim indeksom u Srbiji.

debela crvenkapa

20.08.2019. 08:53

@bng - nalazi se na listi najcitiranijih u svetu ali mu je afilijacija strana-recimo, neki arapski univerzitet

ja

17.08.2019. 12:48

Logično je da je došlo do ovoga, jer je sistem finasiranja MNTR forsirao hiperprodukciji radova, a ne kvalitet naučnih publikacija. U trci za poenima gubi se kvalitet. Da bi se publikovao kvalitetan rad sa finasiranje nauke u Srbiji, treba bar 3 do 4 godine rada velikog broja ljudi. To je nemoguca misija, zbog normiranja i silnih zahteva za poenima, koji du neophodni za napredovanje i plate. Taj nekvalitet se poznaje u svetskim razmerama. Dzaba nama ogromni spiskovi M-ova, kada nisu citirani.