УНИВЕРЗИТЕТ у Београду пао је за стотину места на у четвртак објављеној Шангајској листи. Прошле године наша најстарија високошколска установа била је ранигирана међу 400 најбољих, а сада смо у групи између 400. и 500. места. На листи је и ове године највише америчких универзитета, а следе их кинески и британски.

Пре три године Универзитет у Београду је био на 298, а 2017. године на 284 месту. После две године проведене у друштву 300 најелитнијих високошколских установа у свету, лане је пао на 302. место. Листа најбољих је ове године проширена са 500 на 1.000, па се међу њима нашао и Универзитет у Новом Саду, и то у групи између 900. и 1.000 места. И прошле године су били ту, али је листа објављивана само за првих 500.

Професор др Иванка Поповић, ректор Универзитета у Београду, каже, за "Новости", да се очекивао пад нашег најстаријег универзитета на Шангајској листи, али да је велики успех бити међу топ 500 високошколских установа у свету.

- Разни фактори утичу на рангирање и везани су за перформансе самог универзитета, али на то утиче и оно што друге земље чине како би унапредиле свој положај - каже наша саговорница. - Број цитираних радова, као и најцитиранији истраживачи, такође су битан фактор положаја. За малу и скромну земљу као што је Србија, место међу 500 најбољих је свакако добар резултат.

Проф. Поповић сматра да ће нови закони о науци и високом образовању утицати на стварање боље атмосфере у науци. Ово је само доказ, сматра она, да имамо одличан научни потенцијал и да је потребна само мало боља подршка државе.

И проф. Радивоје Митровић, декан Машинског факултета УБ, сматра да је велики успех бити у 500 најбољих:

- Ово је заиста важан резултат. УБ се први пут нашао међу најбољима и у области машинства. - Важно је на ком смо месту и треба да се трудимо да будемо боље рангирани, али овај успех никако не треба потцењивати.


Шангајска листа обухвата само два одсто светских универзитета, а на пласман утиче научни рад. Управо је због мањка значајних радова и смањења броја цитата наш универзитет забележио овако велики пад.

- Један од кључних разлога за лошију позицију УБ је то што више нема ниједног научника који се налази на листи најцитиранијих на свету, а тај критеријум утиче са 20 одсто на укупан скор сваког универзитета - кажу у Министарству просвете.

Наводе и да смо лошије позиционирани и зато што немамо радове у два најпрестижнија часописа, али додају да се према броју радова у часописима са СЦИ и ССЦИ листе, котирамо одлично.

Из Министарства поручују и да резултати указују да је потребна озбиљна реформа високог образовања и науке, те да су велике кораке већ учинили и да очекују да они наредних година позитивно утичу на позицију наших универзитета на Шангајској листи.

Професор др Иванка Поповић, ректор Универзитета у Београду


ЉУБЉАНА ИСПАЛА ИЗ 500

ПРВИ на Шангајској листи је Харвард, следе га Стенфорд и Кембриџ. Међу првих 100 нема ниједне источноевропске. Загребачки универзитет се вратио у друштво од 400. до 500. места, док је Љубљански универзитет пао испод 500. места.