У Србији тренутно на за усвајање деце чекају 764 пара, а за проналажење нове породице спремно 198 деце, наводе у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Од укупно 198 деце за усвајање, тренутно седамдесет двоје су у поступку избора усвојитеља из иностранства, јер за њихово усвајање годину дана није био заинтересован нико из Србије, док се 35-оро малишана налази код потенцијалних будућих усвојитеља на периоду адаптације.

У Министарству кажу да је од почетка ове године до данас укупно усвојено 61 дете, од тога 50 њих су усвојили парови из Србије, а 11-оро деце је родитеље нашло у иностранству.

"Наши усвојитељи по завршеној припреми и утврђеној општој подобности имају право да се изјасне о пожељним карактеристикама деце коју би желели да усвоје и углавном наши усвојитељи желе да усвоје дете до три године, које је здраво и нема одређених генетских оптерећења", рекао је за Тањуг саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Вулевић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: МУКОТРПАН ПУТ ДО УСВАЈАЊА: Чекају јер бирају "идеално" дете

По закону, деца држављани Србије могу бити дата на усвојење страним држављанима само у случају да се у "разумном року од годину дана" не могу наћи усвојитељи домаћи држављани.

"Тек тада се могу применити мере међудржавног усвојења за то конкретно дете, а та деца која углавном иду на инострано усвојење, коју усвајају страни држављани су деца са одређеним озбиљнијим развојним и здравственим проблемима, деца старијег узраста и деца ромске националности", каже Вулевић.

За разлику од домаћих усвојитеља, наводи Вулетић, који усвајају децу од од годину дана па до шест, седам година, страни држављани усвајају углавном старију децу између пет и седам, осам година.

Шпанија је са 14-оро усвојене деце из Србије једна од земаља из које се у последње време јавља највише потенцијалних иностраних усвојитеља, а Вулевић наводи да је у последње две године успостављена извранредна сарадња са том земљом која је трећа по броју усвојене деце из наше земље.

Од 2005. године, од када се води званичан регистар, до данас највише деце усвојили су држављани Шведске, па је тако нову породицу у тој скандинавској земљи за 14 година нашло 99-оро деце.


На другом месту по усвајању деце из Србије су држављани Сједињених Америчких Држава, а у тој држави усвојено је од 2005. године до данас 65-оро деце.


Драган Вулевић

Инострано усвојење се, наводи Вулевић, реализује у складу са домаћим прописима, Породичним законом и Хашком конвенцијом.

Поред утврђене опште подобности страних држављана да могу усвојити дете, Вулевић каже да они морају исказати жељу да усвоје дете конкретних каракеристика и онда се улази у поступак усвојења.

Објаснио је да се у случају иностраних усвојења остварује сарадњу са одређеним агенцијама у страним државама које су лиценциране у складу са Хашком конвенцијом, које су испуниле све услове да могу посредовати у међудржавном усвојењу.

Те агенције надлежни у Србији обавештавају о деци која могу да буду усвојена у инсотранству и оне обављају избор потенцијалних усвојитеље за конкретно дете.

"Потенцијални усвојитељи страни држављани обавештавају се детаљније о карактеристикама конкретног детета и ако се и тада одлуче, онда долазе у земљу, код нас", рекао је Вулевић.

Објаснио је да потом процедура почиње у Министарству где се прво прави план комплетног процеса усвојења и навео да Центар за социјални рад има своја задужења, достављају се налази и стручно мишљење о успешности поступка прилагођава који је у случају иностраног усвојења нешто краћи и траје између 20 дана и месец дана, за разлику од поступка када децу усвајају држваљани Србије и када поступак прилагођавања траје до шест месеци.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Децу из Србије усвајају Американци и Скандинавци!

"Након тога уколико орган старатељства процени да је тај поступак прилагођавања успешно завршен и да је дете прихватило потенцијалне усвојитеље, да су потенцијални усвојитељи прихватили дете, онда се иде на заснивање усвојења, уз претходно прибављену дозволу министра за рад", прецизира Вулевић.

Навео је да је агенција која је посредовала приликом усвојења детета држављанина Србије дужна да у наредне три године прати то усвојење и извештава Министарство о статусу детета.

"То се редовно чини на сваких шест месеци путем писаних извештаја, путем фотографија, видео клипова. Чак смо имали случај да је наша екипа ишла у Шведску и обилазила децу која су усвојена", рекао је Вулевић.

Нагласио је да надлежни у Србији имају изванредну сарадњу са свим агенцијама које су акредитоване у складу са Хашком конвенцијом.

"Оцењени смо као земља која има једну од најпоузданијих и најпрофесионалнијих процедура у промени међудржавног усвојења", навео је Вулевић.