Зна ли Ватикан шта раде албански бискупи у Новом Брду

Novosti online

04. 08. 2019. у 09:51

Такорећи у илегали, како то обично раде они који су сами свесни кривице, албански римокатолички бискупи одржали су мису на остацима православне Цркве светог Николе на Новом Брду

Зна ли Ватикан шта раде албански бискупи у Новом Брду
Такорећи у илегали, како то обично раде они који су сами свесни кривице, албански римокатолички бискупи одржали су мису на остацима православне Цркве светог Николе на Новом Брду на Косову и Метохији.

Миси коју су служили бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши са свештенством, присуствовао је и директор приштинског Завода за заштиту споменика културе Исмет Хајрулаху. Јавност је о томе обавештена са даном закашњења, захваљујући гласилу римокатоличке бискупије у Приштини. Да ипак све буде како треба, протојереј Стево Митрић је одмах светио водицу на истом месту.

Саопштењем се огласила и Епархија рашко-призренска, оценивши то злоупотребом духовне и културне баштине СПЦ, и то на локалитету који су основали и градили средњовековни српски владари, што је забележено у домаћој и страној стручној и историјској литератури. Није, међутим, пропустила да укаже и на то да је разочарана потезом римокатоличке Бискупије косовске, јер су тиме, како је констатовала, нарушени „досад прилично коректни“ односи двеју цркава на Косову и Метохији.

Председник Србије Александар Вучић оценио је да ово што се десило у Новом Брду није чак ни злоупотреба, већ посао за Еулекс и међународне организације, додавши да „само чека да за Грачаницу чује да није краља Милутина, него неког од великих албанских јунака“.

Бурна реакција јавности

Отуда и питање за историчара Милоша Ковића — чему такав потез косовске бискупије? Тим пре што се пре два месеца најшира српска, али и стручна јавност подигла када се сазнало за пројекат претварања православне Цркве светог Николе у католичку.

Професор на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић је указао на историјат односа Срба и Албанаца католика, са којима смо имали добре односе док Аустроугарска, као бастион ратоборног католицизма, није „ушла“ на север Албаније и успела да тамошње католике окрене против Срба.

Он напомиње да су српску војску док се повлачила преко севера Албаније 1915. и 1916. године непријатељски дочекали управо католички Албанци које је наоружавала Аустроугарска. Ни данас, каже Ковић за Спутњик, католички Албанци не желе да улазе у сукоб са албанским национализмом.

За њега је, међутим, од вести о миси већа она о томе каква је била реакција наше јавности. Нема медија који није јавио о католичкој миси у српској цркви, а неки и на насловним странама.

„То показује каква је тежина и какав је значај Косова и Метохије у нашој јавности, упркос свој пропаганди како нама оно ништа не значи, или како ми на Косову немамо ништа и како је оно канцер српског народа“, истиче Ковић за Спутњик.
Мапирање територије

На питање да ли се потез косовске бискупије може сматрати аутентичним, или се, с обзиром на односе Београда и Приштине и укљученост страног фактора у тај проблем, може говорити да иза њега ипак стоји политика, историчар каже да је у питању, како се то данас каже, мапирање територије.

„Чули сте и прочитали беседу бискупа на рушевинама Цркве светог Николе. Прича о томе како су ту Албанци били пре Христа, пре Османлија, потпуно је неисторијска прича, али изразито националистичка. И оно што је рекао директор приштинског завода, све то показује да је реч о еминентно политичком мапирању, обележавању територије. Сада би требало да то што се догодило прокоментарише неко од званичних представника Ватикана, да бисмо сазнали одакле то долази“, каже професор на Филозофском факултету у Београду.

Да ли је Ватикан обавештен

Подсећајући да Ватикан није признао Косово и Метохију, он додаје да би питање требало поставити, рецимо, папском нунцију у Београду да бисмо видели да ли је Ватикан о томе обавештен и какав је његов став, и да бисмо знали да ли је овде реч о искакању албанских бискупа, о албанском национализму унутар римокатоличке цркве, што је врло могуће, или о нечему што долази из неких других праваца.

„Ми имамо оно што је неспорно утврдила историјска наука, археологија, историографија — да је реч о православној митрополијској цркви, седишту митрополита, и о томе нам сведоче и муслимански и католички извори из оног доба“, истиче Ковић, али и указује на то да се са покушајима претварања православне цркве у католичку суочавамо у целом региону.

То је, сматра он, шире питање, феномен поништавања постојања једног народа, брисање његових топонима, промена имена топонима. У Албанији, како истиче, нема ниједног камена који сведочи о присуству Срба, а ни других националних мањина. То је уништено још у време Енвера Хоџе или преименовано у албанско наслеђе.

Шта се десило Србима у Албанији

„Наши Срби на територији Албаније и даље имају личне карте са албанским именима, а то је будућност и Косова и Метохије уколико га се одрекнемо. Будућност више од 120.000 наших људи на Косову и Метохији, и Дечана, Пећке патријаршије, Љевишке, Девича, Зочишта. Треба отићи у Албанију и видети шта се догодило са нашим светињама. То је оно што прети и Косову и Метохији“, упозорио је Ковић.

Саговорник Спутњика подсећа и на недавну изјаву генерал-потпуковника Френклина Бена Хоџиса, бившег главнокомандујућег америчких копнених снага у Европи, који је управо Српску православну цркву (СПЦ) означио као главну претњу за довршавање посла на Балкану и да би када је у питању решавање проблема Косова, Србији „требало помоћи да се одупре притисцима православне цркве везане за Русију“.

Ковић подсећа и на разарање српских цркава 1999. и 2004. године од стране Албанаца, које се догодило са прећутним одобрењем земаља НАТО-а које су бомбардовале Србију и окупирале део наше територије. Додаје да је амерички генерал у праву када сматра да СПЦ стоји на путу бољих односа Србије и НАТО-а.

СПЦ је чувар идентитета српског народа кроз векове, а ове године обележавамо осам векова њеног постојања, истиче професор на одсеку за историју Филозофског факултета.

„Тих осам векова нас обавезује. Ми то знамо, а то знају и наши непријатељи. Наш непријатељ добро зна шта су наша упоришта. А наше кључно упориште је наша српска црква, а после ње наш српски језик, па све остало“, закључио је саговорник Спутњика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)