У Србији се у просеку годишње баци око 250.000 тона хране, највише воћа и поврћа, затим пилетине, рибе, млечних и пекарских производа, показује извештај Светске организације за природу (WWФ).

Бацање хране представља велики социјални и еколошки проблем не само у нашем региону, већ глобално, а подаци WWФ показују и да се у Европској унији баци чак 90 милиона тона хране годишње.

Представница WWФ Адриа Милена Драговић за Тањуг каже да око 50 милиона тона бачене хране у ЕУ чини само воће и поврће из разлога што је, како наводи, неодговарајуће величине и облика.

"Реч је о исправној храни која може да се искористи, али велики супермаркети и други трговински ланци желе да купцима понуде воће и поврће правилног облика мислећи да ће га тако пре продати. Због тога бацање хране представља социјални проблем, јер, с једне стране имамо огромну количину хране која се баци, а с друге стране имамо милионе људи широм света који су и даље гладни", навела је Драговић.

Најновији извештај Уједињених Нација показује да је у свету око 800 милиона гладних људи.

Драговић истиче да бацање хране представља и еколошки проблем са више становишта.

Пре свега, објашњава она, храна која заврши као отпад на депонијама представља извор емисије гасова са ефектом стаклене баште, а истовремено, наводи, зарад нових пољопривредних земљишта крче се шуме или друге површине које су природна станишта бројних дивљих животиња и биљака.

"Такође, за производњу хране користи се огромна количина воде и енергије, штавише, од укупне потрошње воде на свету 70 одсто се потроши за наводњавање пољопривредних земљишта", указала је Драговић.

На питање да ли у Србији постоји пракса донирања хране онима којима је потребна, Драговић објашњава да је законска регулатива око донирања хране у нашој земљи врло компликована.

"У сарадњи са хотелима на новом пројекту WWФ Адриа о спречавању бацања хране, сазнали смо од хотелијера да не постоји могућност да они донирају храну која им није потребна, јер су јако строга санитарна правила и у Србији се тиме бави искључиво Банка хране", навела је Драговић.

Наводи да је то законска регулатива коју би требало мењати како би надлежне институције пронашле начин како да предузетници вишак хране на најлакши начин, а поштујући све стандарде безбедности хране, донирају онима којима је најпотребнија.

После спроведених истраживања, WWФ је издала извештај у којем је закључила, каже Драговић, да је потребно мењати читаву светску прехрамбену индустрију, од производње хране, до њене дистрибуције и складиштења.




"Ту долазимо и до личног момента, шта бисмо ми као појединци могли да урадимо, тако да WWФ осим инсистирања да се мења прехрамбена индустрија на нивоу влада држава и великих компанија, инсистирају да појединци паметније купују храну и да је искористе пре истека рока употребе", рекла је Драговић.

Говорећи о пројекту "Фоод wасте", који WWФ Адриа спроводи у региону у сарадњи са једним хотелом у Београду и једним у Загребу, Драговић објашњава да он има за циљ смањење бацања хране у хотелима.

"Пројекат се своди на то да хотели паметније испланирају како ће припремити оброк, а да отпад сведу на минимум. Такође, радимо и на томе да тај отпад не заврши на депонији већ да га хотели проследе компанијама или предузетницима који њега могу даље да обрађују", наводи Драговић.