Никола Девура, књижевник из Шапца, добитник је Повеље, највишег признања које Српска краљевска академија научника и умерника додељује за област књижевности.

Високо уздарје ће примити у петак, на Видовдан, када је завршна манифестација културно научне светковине „Видовданска лоза“ у Народном позоришту у Шапцу.

Николa је дете Козаре, које је случајно преживело погром у Босанској крајини. Остао је упамћен као један од најбољих ђака Гимназије у Бањалуци, али и сјајан студент два факултета која је завршио на Универзитету у Београду, Филозофског и Пољопривредног. Радио је као агроном, био је и директор великог АИК „Шабац“, а радни век је обележио великом стручношћу, одличним организаторским способностима, бригом о сваком запосленом, скромношћу и ретким поштењем. Књижевост је била и остала његова највећа љубав за коју је и образован и даровит, истовремено.

Никола је без сумње један од највећих умова Шапца свих времена, града где је давно дошао и чијем је привредном и културном прогресу дао велики печат, мада је углавном радио о свом руву и круву, без подршке, помоћи и промоције, свега оног што није мањкало за нижеразредне писце, али не и за људе попут њега, који су и у уметничком и људском смислу достојанствени и људске громаде у правом смислу те речи.

Његова историјска дела о цару Душану, филозофске књиге, драме попут оних „Пад Ефеса“, „Смрт филозофа“, „Антигона“, „Прометеј“, па „Ружа Тодорова“, књига о првој љубави Вука Караџића, антологијског су карактера, баш као и његови романи о славном Кнезу Иви од Семберије, Милошу Поцерцу и другим знаменитим личностима, које је, на вансеријски начин, отргао од заборава.

Николина књига, „Град кестенова и девојака“, о граду његове младости Бањалуци, је нека врста хит романа, који на питак, леп и атрактиван начин упознаје читаоце о том лепом граду на левој обали Дрине. Никола, њему својсвтеним стилом, упознаје нас и са лепотама града, краја, али и лепотом тамошњих људи, њиховим интелектуалним, спортским и људским квалитетима.

Прочитајте још: Награда за писање и човекољубље!

- Од студенстких времена, Никола се дружио са највећим именима наше књижевности, од Андрића и Ћопића до Пекића и Црњанског. Одавно му је место у врху књижевне елите, али је увек Никола био и остао скроман човек. Зато га СКАНУ награђује за све друго што су други деценијама пропустили да учине за овог сјајног ствараоца, привредника и човека -каже академик професор др Мирко Керкез, председник Научног већа СКАНУ.

БОГ И ВУК

Никола Девура је био у делегацији која је пратила Иву Андрића, приликом посете Вуковом Тршићу, после добијања Нобелове награде.

Иначе чутљив, велики Андрић је ступивши на тло Вуковог родног села, како се сећа Никола, свечано подигао руке у вис и рекао им: Људи, после Бога, овај човек (Вук Караџић) је највише урадио за Србе.

Запамћено је, у Удружењу књижевника Србије, када је Девура који их је служио, али и дружио се са њима, рекао: Ваше име је веће од вашег дела!

Љути писац, иначе ауторитет за већину колега, који је процењивао њихова дела после Другог светског рата и чије и мишљење било битно за њихову књижевну судбину, истерао је Николу напоље, али се бисти младић са Козаре, опет вратио у скуте књижевнике, јер је једноставно, био део њих.