Браниоци по службеној дужности: Апликација отклања корупцију

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

понедељак, 27. 05. 2019. у 21:02

Браниоци по службеној дужности: Апликација отклања корупцију
Прорадио кол-центар Адвокатске коморе Србије за постављање бранилаца по службеној дужности. АКБ: Клијенти додељивани привилегованим заступницима, а они се за то реванширали. Сваки позив се тонски снима

КОЛ-центар Адвокатске коморе Србије за постављање бранилаца по службеној дужности почео је са радом у фебруару 2019. и по свему судећи успео је да отклони велики проблем корупције у овој сфери. Он се заснива на обавези судова, тужилаштава и полиције да позивају кол-центар и тако стриктно поштују редослед адвоката на листи. То раније није био случај, па се избор бранилаца по службеној дужности сводио на познанства, непотизам или класично давање мита.

Цео систем почива на програмској апликацији, којом се отклања могућност корупције. До тога је долазило непосредном везом између органа поступка (полиција, тужилаштво, судови) и адвоката који се поставља. Сада се ова веза остварује преко кол-центра, у којем се аутоматски бележе подаци о сваком позиву и тонски се снимају. Подаци се чувају, проверљиви су и упоредиви са другим званичним подацима. Први пут су обједињени и могу се анализирати, па су створене претпоставке за успостављање контроле поступања надлежних органа.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: УСВОЈЕНЕ ИЗМЕНЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА: Уведена доживотна казна затвора

У Адвкокатској комори Београд објашњавају да је јавна тајна да је у Србији много проблема настајало због начина постављања и рада адвоката по службеној дужности. Недовољно уређена процедура остављала је простор за манипулације и различите видове корупције, јер се адвокати нису постављали равномерно, већ се форсирао један број бранилаца чији је професионални рад проблематичног квалитета.

- Када се одбране по службеној дужности додељују као привилегија логично је очекивати да онај ко оствари привилегију треба да учини "нешто заузврат" - кажу у АКБ. - Судије и тужиоци су бившим колегама и пријатељима обезбеђивали континуиране изворе прихода из буџета, а ови су се "реванширали" поклонима или кроз кафанско дружење. Од њих се очекивало и "коректно држање пред судом" и колегијална помоћ у циљу што лакшег процесуирања предмета. То је често било погубно за окривљеног, јер браниоцу који га заступа интерес клијента није био изнад интереса органа кривичног гоњења.

Одређивање бранилаца по службеној дужности са листе није било централизовано, већ су адвокате паралелно одређивали полиција, тужилаштво и суд. Примера ради, у Београду постоје четири суда, четири тужилаштва, четрнаест полицијских станица и шест одељења Управе криминалистичке полиције. Сваки од ових органа самостално је постављао адвокате по редоследу са листе, без могућности увида у постављање од стране другог органа и било какве контроле поштовања редоследа са листе.

Илустрација / Depositphotos

- Службене одбране додељиване су по пријатељској основи и принципу "ко је са ким добар", а адвокати су често ангажовани такорећи "са ходника" - наводе у АКБ. - Због тога је оправдана примедба, пре свега младих колега, да им је тешко да опстану у условима када су "карте већ подељене". Већина младих сматра да пре него што постану адвокати морају провести једно време у тужилаштву или суду, да би стекли потребна познанства и везе.

Правична расподела службених одбрана, уз помоћ кол-центра, могла би младим адвокатима да обезбеди иницијалну материјалну потпору у периоду професионалне еманципације и стасавања у адвокатури.

- Увођење кол-центра је пре свега у интересу грађанина, којем браниоца више не одређује полицајац који га хапси или јавни тужилац који га оптужује, и чији су интереси супротстављени интересу одбране. Тако се успоставља елементарно поверење у односу између браниоца по службеној дужности и окривљеног, који је основна претпоставка квалитетног заступања - кажу у Комори.

Цео систем требало би да буде и у интересу државних органа, сматрају адвокати, јер поједностављује ситуације у којима треба обезбедити браниоца по службеној дужности. У интересу државе је да ове процедуре буду транспарентне, како би се отклонила свака сумња у корумпираност правосуђа и створиле претпоставке за изградњу поверења грађана у суд.

Занимљиво је да је својевремено један број председника судова одбио овакву врсту сарадње са Адвокатском комором, уз образложење да га ни закон ни подзаконски акти на њу не обавезују.

- Зашто би неко одбио бесплатан 24-часовни сервис, којим се државним органима штеди време и труд око проналажења браниоца, а државу не кошта ништа - ако не због очувања потенцијалног извора корупције у правосуђу - кажу у АКБ.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Доживотни затвор ће моћи да се изриче после 1. децембра

Зато је пројекат увођења кол-центра брижљиво припремљен уз подршку ОЕБС. Уследили су преговори са државним органима после којих је, у октобру 2018. године, потписан Протокол о увођењу кол-центра између Министарства правде, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва и Адвокатске коморе Србије, након чега је измењен судски пословник и донето обавезујуће упутство РЈТ и интерно упутство МУП.


АДВОКАТУРА СНОСИ ТРОШКОВЕ

Tрошкове израде програмске апликације и телефонске централе сносила је Канцеларија ОЕБС-а у Београду, док ће све будуће трошкове рада оператера кол-центра сносити искључиво адвокатура. Иначе током прва два и по месеца рада кол-центра, укупно је позвано 6.067 бранилаца, а укупно је постављено 4.536 бранилаца, од чега 3.511 као браниоци пунолетних лица, а 1.025 као браниоци малолетних лица. Имајући у виду да се у целој Србији на листи налази укупно 7.586 бранилаца, реално је очекивати да ће у току једне године сваки адвокат бити позиван три пута.


КОМПЛЕТАН ДОДАТАК „АДВОКАТ“ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Šta vi radite?

28.05.2019. 09:12

Sve razumem Li ne i čemu sluzi call centar! Softver sam treba da ponudi prvog slobodnog ili slučajno izabranog koji je slobodan!